Podela kućnih poslova po uzrastu: Stvorite radne navike kod dece

Kućni poslovi su važan deo razvoja dece jer kroz njih oni uče da brinu o sebi. Pogledajte savete psihoterapeuta i saznajte koje poslove bi mališani mogli da obavljaju već od treće godine…

Foto: Flickr

Koliko puta ste, nemajući strpljenja, umesto deteta raspremili njegove igračke, složili garderobu, namestili krevet, postavili doručak… Ako mislite da ste mu time pomogli, grdno se varate.

Prema rečima psihoterapeuta Svetlanke Knežević, kućni poslovi su važan deo razvoja deteta jer kroz njih dete uči da brine o sebi, dobija osećaj odgovornosti i brže shvata značenje reči obaveza.

“Čim dete prohoda, treba ga učiti da sklanja svoju odeću i obuću, da pere zube i slaže igračke. Kako odrasta, tako treba uvoditi sve više obaveza i pritom ga hvaliti sve dok ta radnja ne postane automatska, a zatim treba uvesti sledeću”, kaže psihoterapeut.

Ona predlaže da detetu uvek prvo pokažete kako bi posao trebalo da bude obavljen i da odvojite malo vremena da vežbate s njim.

“Kako bi se lakše snalazilo, možete mu na zid zalepiti podsetnik sa objašnjenjem zadataka. Rad ne sme da se predstavi kao muka i obaveza, već kao sastavni deo života”, ističe psihoterapeut.

Ako vaš mališan učestvuje u kućnim poslovima, daleko će lakše kasnije savladati i školske obaveze, a osećaće se i kao koristan član porodice. Zato radne navike treba stvarati od najranijeg detinjstva, a s poslovima u kući dete treba da nastavi i kada pođe u školu.

Naročito je potrebno decu navikavati da sama rade domaće zadatke. Mnogi roditelji prave grešku petljajući se previše u dečje školske obaveze i pomažući im više nego što je potrebno. Na taj način sprečavaju dete da stvori radne navike i od njega prave nesamostalnu osobu.

3 godine

Trogodišnjak bi trebalo da bude u stanju da se sam obuče i skine, ali i da vam pomogne u

nekim lakšim kućnim poslovima poput skupljanja igračaka.

4 godine

Dete se samostalno priprema za spavanje, pere zube uz vaš nadzor, a počinje i da se kupa samo, naravno uz neizostavnu pomoć roditelja.

5 godina

Dete može samo sebi da postavi sto i nakon doručka da ga raskloni.

6 godina

Koristi kompletan pribor za hranjenje, pa čak pravi sebi sendvič. U stanju je da očisti svoje cipele i da ode samo u komšiluk.

7 godina

Sređuje svoju sobu, briše prašinu sa stola, slaže odeću, namešta krevet. Može da baci smeće i da ode do prodavnice.

Blic žena

Podeli:

Komentari

  1. To je sve lepo,ali…U situaciji kada u kuci imam troje dece od 5,3 i 1 godine i cetvrto na cuvanju od 1i koji mesec, radeci poslove umesto njih zapravo cuvam i stitim i njih i sebe od nepotrebne nervoze!Kako i zasto?Zato sto dete od 5 zeli da radi i pomaze u svemu,ali nema strpljenja da saceka da mu se pokaze i objasni,pa samoinicijativno radeci napravi dodatnog posla,i dok pokusavamo zajedno da ocistimo u isto vreme 3godisnje dete nesto prosipa ili rasipa na drugoj strani pa jurim i to da sklonim da se bebe ne ubrljaju jer je i to posao plus nepotrebnog presvlacenja i ciscenja,a u isto vreme neka od beba se zasigurno ukakila i strpljivo ili ne strpljivo placuci ceka da bude oprana i presvucena!Za svo to vreme se nekom sigurno pripiskilo ili mu se pije ili jede nesto ili neki kasne sa doruckom dok se drugima vec ide napolje i cekaju kod vrata,itd.I pomalo mi je vec naporno i zalosno da citam savete i uputstva koji se skolski prakticno mogu primeniti samo na jedno,eventualno nategnuto na situacije sa dvoje dece, dok deluju vise nego smesni kada je u pitanju porodica sa troje ili vise dece!Svakim danom sve vise uvidjam koliko je ovo vreme i drustvo nespremno da razume, da zamisli, da pruzi podrsku roditeljima sa vise dece u tolikoj meri da ni neki psiholoski strucni savetodavni tekstovi ne mogu da budu napisani tako da se bar neki od njih realno mogu odnositi i na porodice sa vise dece, jer hteli da priznamo ili ne, sve se to malo drugacije radi i mora da bude prilagodjeno broju dece i vremenskim i fizickim ogranicenjima roditelja.

    Odgovori na komentar
  2. Potpuno se slažem sa komentarom mame iznad.
    A kako ovo sprovesti kada je u pitanju dvoje male dece, više da ne pominjem? Dakle, ne dovodim u pitanje istinitost članka, nego KAKO to sprovesti u praksi? Nemojte samo da odgovor bude *neka se uključe oba roditelja* – šta ako nisu oba roditelja kraj dece u tim trenucima, kao što često i nisu?

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA