Foto: Flickr
Sve je bilo u savršenom redu dok odjednom vaše dete nije odlučilo da više ne želi da poštuje pravila. Upozorili ste, skrenuli pažnju na hiljade puta, ali bez uspeha. Vreme je da nešto preduzmete i da ga disciplinujete, ali kako da znate da to radite na pravi način i da donosite dobre odluke?
Pedijatar Edvard Gejdos daje nekoliko saveta šta treba i šta ne treba raditi kada vaspitavate decu.
Ne posmatrajte disciplinovanje kao kažnjavanje
Disciplinovanje može delovati kao da kažnjavate dete. Ipak, disciplina predstavlja sredstvo kojim aktivno angažujete decu kako bi izgradili njihov karakter.
„Disciplinom učimo decu samokontroli i uzdržavanju“ kaže pedijatar Gejdos. „Kažnjavanje je direktna i surova metoda kojom detetu uskraćujemo pravo na nešto.“
Disciplina je daleko efektivnija od kažnjavanja, ali zahteva i dosta rada, jer je to proces.
Kazna i disciplina ponekad mogu delovati kao ista stvar, ali je razlika u tome kako se vi kao roditelj postavite. Primera radi, ako kažete “nema telefona pet dana zato što si dobio lošu ocenu” – to je kazna. Ako, pak, kažete: “Žao mi je, ali vidim da ekrani ometaju tvoje redovne obaveze i da zbog njih dobijaš loše ocene. Zato ćemo morati da ih se odreknemo na neko vreme, dok se stvari ne promene.”, to je onda disciplina.
Vidite li razliku?
Ne zaboravite da pohvalite svoje dete
Izuzetno je važno da obratite pažnju i primetite kada je vaše dete dobro i da pohvalite njegovo lepo ponašanje. Ukoliko to ne učinite, stvorićete osećaj da ma koliko dobro bilo to što je uradilo, nije dostojno baše pohvale i da samim tim nije dovoljno dobro.
„Odvojte vreme da u potpunosti saslušate šta dete ima da kaže i složite se ukoliko mislite isto. Ako se ne slažete, iskažite to na detetu razumljiv način i dajte mu vremena da shvati zašto je to tako.“ kaže doktor.
Odličan primer su roditelji koji pokazuju empatiju i koji su na raspolaganju svojoj deci za bilo šta. Ključ za sve je dobra komunikacija.
Postavite jasne granice i pridržavajte ih se
Dajte vremena deci i pubertetlijama da shvate kakvo ponašanje očekujete od njih. Kada jednom postavite granice, vrlo je važno da ih se uvek držite.
„Ograničenja se postavljaju i potom slede“ kaže doktor Gejdos. Ako dete posrne, ono treba da zna da će doći do očekivanih i već poznatih posledica. Nema iznenađenja, nema pregovora, niti odstupanja.
Ovim modelom ponašanja ga učite da bude odgovorno, zrelo, svesno svojih postupaka i kakve posledice ti postupci nose. Dalje, na ovaj način ga učite kritičkom razmišljanju koje će mu pomoći da preispita sve odluke i njihove potencijalne posledice pre nego što ih donese i sprovede u delo.
Nemojte da pretite niti da eksplodirate
Upozoravanje dece da budu dobra je suviše širok pojam. Nemojte pretpostavljati da deca znaju šta pod tim pojmom roditelj misli. Deci treba jasno staviti do znanja kako roditelj želi da se ponašaju i šta podrazumeva pod pojmom „dobro dete“.
Dete nije svesno i kada je malo ne može da zna šta vi želite od njega, zato je vrlo važno da mu to kažete kako bi se ono ponašalo u skladu sa očekivanjima.
Ukoliko roditelj pretpostavlja da dete zna šta on želi i očekuje, bez da mu to prethodno objasni, i ukoliko postavlja nerealna očekivanja i granice, može samo dovesti do frustracija. Ovo daje prostor za besne reakcije ili da Vas emocije ponesu ali ne baš u pravom smeru.
Budite roditelj, ne i drugar
Verovatno ćete se složiti da je primamljivo biti najbolji drugar svom detetu. Međutim, deci je potrebno da budete roditelj i da ih učite svemu dok odrastaju.
Disciplinovanje vašeg deteta i postavljanje ograničenja uliće mu samopouzdanje dok je u procesu učenja kako da se kreće kroz život.
„Roditelji koji disciplinuju svoju decu nisu pasivni posmatrači, već su aktivno uključeni kao učitelji. To je stalan proces koji zahteva konstantan rad“ kaže doktor.
Disciplinovanje će se i te kako isplatiti dok posmatrate svoje mališane kako odrastaju, postaju samouvereniji i razvijaju zadivljujuće moralne karakteristike.
Komentari 0