Ema Džener, britanska dadilja i autor knjige „Budi smiren roditelj”, radila je s decom i roditeljima na dva kontinenta tokom dve decenije i ozbiljno je zabrinuta zbog načina na koji se danas odgajaju deca. Evo pet problema koje ona smatra najozbiljnijim:
Bojimo se sopstvene dece
Deca imaju previše kontrole nad roditeljima, a to pokazuje jednostavan test sa šoljicom, kaže Ema. „Ako majka sipa detetu mleko u plavu šoljicu, a ono kaže da hoće da pije iz druge šolje, pažljivo posmatram kako roditelj reaguje: U većini slučajeva požuri da prespe mleko u drugu šolju dok dete ne pobesni. Velika greška! Čega se bojite, mame?”
Ne očekujemo puno
Kad se deca loše ponašaju, bilo na javnom mestu ili u četiri zida, roditelji slegnu ramenima u stilu „Pa, takva su deca”. “Verujte mi, ne moraju biti takva” kaže Ema, dodajući da su deca daleko sposobnija nego što roditelji smatraju, bilo da se radi o manirima, poštovanju starijih, kućnim poslovima, darežljivosti ili samokontroli. „Mislite da dete nije u stanju da sedi tekom večere u restoranu? Gluposti.
Mislite da ne može da raščisti sto ako mu ne kažete? Još jedna glupost! Jedini razlog što se ne ponašaju kako treba je što ih tome niste naučili i što to od njih ne očekujete! Jednostavno je. Podignite svoje standarde i dete će im se prilagoditi.“
Ne prihvatamo mišljenja i savete drugih
Nekada su vozači autobusa, nastavnici, prodavci i ostali roditelji imali „pravo” da upozore dete koje se loše ponaša. Oni su bili oči i uši roditelja koji nisu prisutni, i svi su radili s istim ciljem: podizanje pristojnih dečaka i devojčica. Oni su bili podrška roditeljima. Danas, kada se neko ko nije roditelj usudi da opomene dete, mama i tata polude. Njihovo dete je savršeno, tako da često ne prihvataju mišljenje roditelja i drugih koji misle da ono to nije.
Napašće nastavnika umesto da kazne dete koje je bilo bezobrazno na času. A nimalo ne pomaže to što danas roditelji sude jedni drugima, umesto da se podržavaju. „Kada vide da nečije dete bjesni, svi osuđuju mamu koja ga disciplinuje, a trebalo bi da kažu ‘Hej, u pravu je, postavlja detetu granice, a to ne ide lako!’”, objašnjava Ema.
Oslanjamo se na prečice
„Divno je što roditelji imaju razne elektronske naprave da im pomognu tokom putovanja i kod lekara. Danas su roditelji zauzetiji nego ikad ranije, i uvek sam za to da im se olakša kad je potrebno.”, kaže ova iskusna dadilja. Ali ova pomagala su iskušenje za roditelje, koji počinju da ih koriste sve češće, pa deca ne nauče da se zabavljaju sama.
Dečje potrebe uvek na prvom mestu
Dobro je što su deca roditeljima prioritet. Ali danas, to je otišlo predaleko, upozorava Ema, jer roditelji zanemaruju svoje potrebe i svoje mentalno zdravlje zbog svoje dece. „Stalno viđam mame koje iznova i iznova ustaju iz kreveta da udovolje detetu. Ili tate koje sve ostavljaju da bi otrčali po piće za svoju žednu ćerku”.
Sasvim je normalno da onaj tata kaže: „Naravno da možeš da dobiješ vodu, ali tek kad naiđemo na sledeću slavinu.” Reći “ne” s vremena na vreme nije nimalo loše, kao ni tražiti od deteta da se samo zabavlja dok vi odete u toalet ili pripremite ručak.
„Bojim se da će, ako ne počnemo da ispravljamo greške, naša deca porasti u samožive, nestrpljive i bezobrazne odrasle osobe. To neće biti njihovom krivicom, nego našom. Nikada ih nismo učili drugačije niti smo više od toga očekivali od njih.
Želeli smo da im uvek sve bude “niz dlaku”, a kad, neminovno, prestane biti tako, neće biti pripremljena”, upozorava Ema i poziva: “Očekujte više. Hajde da zajedno dovedemo tu decu u red i pripremimo ih na vreme da budu samostalni i uspešni u stvarnom svetu, a ne ušuškani u onom koji smo za njih stvorili.”
Izvor: Huffington Post / Zelena učionica
Komentari 0