Pažnja, pažnja – kako da zaustavite negativno traženje pažnje

Za roditelja ne postoji ništa izazovnije od scenarija gde dete potegne za traženjem pažnje negativnim ponašanjem. Ovaj scenario obično stupi na scenu na najnezgodnijim mestima. Po mogućstvu javnim, naočigled svih. Što više ljubopitljivih očiju, to bolje. Umarajuće je, i frustrira, i uvek se dogodi u nezgodno vreme.

Foto: Flickr

Ali opet, svakog dana milioni roditelja vode svoju decu na javna mesta, bez ikakvih problema i komplikacija. Deca se ponašaju najbolje što mogu, a roditelji zbog njihovog dobrog ponašanja prosto cvetaju. A zatim su tu i roditelji koji vode neprekidnu bitku sa svojom decom kako bi ih smirili i umirili, jer njihova deca neprekidno traže negativnu pažnju.

U koju kategoriju vi spadate? Kako da razrešimo i napokon prekinemo taj suludi krug nepoželjnog ponašanja kojim se traži pažnja?

Najbitnije: Otkrijte “zašto” postoji traženje pažnje kroz negativno ponašanje

Postavite sebi pitanje: “Zašto se moje dete tako ponaša?”

Deca se vrlo često vode mišlju – pažnja, kakva god bila, je pažnja. Često ne prave razliku između negativne i pozitivne pažnje.

Istraživanja su pokazala da neka deca provedu svega sedam minuta u toku dana sa svojim roditeljima. Zamislite, samo sedam minuta!

Ako imate samo sedam minuta na raspolaganju sa ljudima do kojih vam je najviše stalo, zar ne biste i vi pokušali na svaki mogući način da dobijete makar delić njihove pažnje?

Najbitniji roditeljski zadatak je da pronađu razlog zašto. Gde se nalazi to nešto što detetu služi kao okidač nepoželjnog ponašanja.

Kako da prepoznate da vaše dete traži pažnju? Ovo su neka ponašanja koja ukazuju na to:

  • Dete namerno povredi drugo dete, kako bi ispalo heroj
  • Dete se pravi da je bolesno kako bi dobilo pažnju
  • Dete je previše dramatično
  • Dete se nameće kao vođa u svakoj grupi
  • Dete okreće jednog roditelja protiv drugog
  • Dete glumi da je prezauzeto u cilju da oduševi druge svojim sposobnošću da sve završi
  • Dete se pravi da je žrtva u svakoj situaciji

Napominjemo da je važno da prepoznate ukoliko je potrebno da se obratite za pomoć ako iza takvog ponašanja stoji trauma. Ipak, u većini slučajeva moguće je razgovorom razrešiti situaciju sa detetom i objasniti mu, na njemu razumljiv način, zašto svaka pažnja nije dobra pažnja.

Osnažite dete

Postarajte se da se dete oseća sigurno i bezbedno. Postarajte se da dete zna da neće biti zaboravljeno i da ste vi tu šta god da se desi.

Pokušajte da ne posmatrate problem kao nešto negativno i nerešivo. Budite pozitivni, jer je to prilika da se više povežete s detetom. Čak i da vam se negde uvukla greška, uvek postoji šansa da se ona ispravi. Deca se transformišu uz pažnju i nežnost, jer ljubav je uvek bila i uvek će biti pokretač i rešenje.

Uz ljubav i pažnju deca prihvataju sebe, dobijaju samopouzdanje.

Evo par saveta kako da osnažite dete:

Pozitivan – afirmativan razgovor sa detetom i fokus na pozitivno

Svako dete koje traži pažnju lošim ponašanjem se zapravo oseća nesigurno, nelagodno u svojoj koži. Važno je da ga uverite u to koliko je važno.

Na primer, svako malo recite detetu koliko ga volite, koliko vam znači. Možda mislite da se to podrazumeva, ali deca moraju jasno da znaju koliko ih volite, pa bilo to i neopisivo.

Takođe, svako malo, kada vidite da je dete uradilo nešto kako treba – pohvalite ga, ohrabrite ga i stavite mu do znanja koliko ste ponosni na njega. Idite i zagrlite ga.

Trudite se da vam fokus uvek bude na pozitivnim stvarima. Psiholozi tvrde da je važno usmeriti pažnju na detetova dobra ponašanje, a ne loša. Fokus treba da se skloni sa nepoželjnog ponašanja, ali fokus sa deteta nikad.

Na primer, ako se vaše dete ponaša dobro, na mestu gde je do tada umelo da pravi problem, ukažite na to kako je to velika stvar.

Posvetite se detetu

Spomenuli smo na početku da su istraživanja pokazala da neka deca imaju samo sedam minuta roditeljskog vremena na raspolaganju. Postarajte se da ne budete ti roditelji.

Postoje tri tipa pažnje: pozitivna pažnja, negativna pažnja i nedostatak pažnje. Roditelji treba da pronađu balans i da se postaraju da deca dobijaju više pozitivne pažnje.

Kako da deci posvetimo više vremena?

  • Odvojite vreme SAMO za decu – To znači da s namerom ostavite vremenski okvir koji će biti samo za vas i vašu decu. Bez kompjutera i telefona, ili bilo kakve druge distrakcije.
  • Postarajte da vreme koje provodite s decom bude zabavno – Vaše vreme treba da bude zabavno, vratite se natrag u detinjstvo i igrajte se kao dete s vašim detetom. Igrajte društvene igre, idite u muzej, napravite nešto zajedno.

Dopustite detetu da ima samo svoje vreme

Kao što je bitno vreme koje provodite s detetom, isto tako je bitno da i detetu date prostora da ima vreme za sebe.

Zapamtite, vi ste roditelj, a ne direktor dečijeg života. Za decu je veoma važno da nauče da regulišu svoje vreme. Postoji vreme kada oni treba da budu vaš glavni fokus, ali isto tako postoji i vreme kada oni to ne treba da budu. I to je sasvim u redu.

Vreme kada nisu u fokusu roditelja, deca mogu da provedu onako kako žele, dokle god je bezbedno, naravno, to se ne dovodi u pitanje.

Deca tada mogu da budu u svojoj sobi i da se igraju, iskoriste sve ono što imaju na raspolaganju u svojoj sobi. Važno je da nauče da pobede dosadu i da se sami zabave, da ne zavise ni od koga.

Zaboravite na grižu savesti, ali ne i na pravila

Roditelj mora da zna da često detetovo ponašanje nije odraz roditeljstva. To je činjenica koja je podložna zaboravu. Kada dete napravi scenu u javnosti, roditelja grize savest i oseća se još gore jer je meta pogleda. Oblije ga sram, a upravo je to trenutak kada treba da se seti da to ponašanje nije odraz njegovog roditeljstva.

Roditelj uči svoje dete, i može da ga nauči, ali je opet, na detetu da odluči hoće li upotrebiti to znanje.

Roditelji treba da naprave listu pravila, koju deca mogu da prate. Pravila i njihova primena treba da budu dosledna. Doslednost je ključ u gotovo svim životnim aspektima.

Jedno pravilo koje svaka porodica treba da uvede jeste pravilo – ne prekidaj i ne ometaj, sačekaj svoj red. Nekada se deca trude da nadglasaju sve oko sebe, da prekinu u pola rečenice, te zato moraju da znaju i nauče principe uspešne i dobre komunikacije. Postarajte se da poštuju to pravilo.

Ponašanje koje je posledica nagona za traženjem pažnje je veoma izazovno, ne samo za roditelje, već za celu porodicu. Ne odustajte! To je veoma važno – ne odustajte, sve može da se prevaziđe uz razgovor i ljubav. Rezultat truda i strpljenja će biti taj da će vaša veza sa detetom postati još bolja.

Dva minuta za totalnu promenu

Kada vidite da je dete upalo u začarani krug traženja pažnje imajte na umu sledeće:

  • Setite se da na takvo ponašanje imate smiren i staložen odgovor.
  • Reagujete mirno i stavite detetu do znanja da njegovo ponašanje nije primereno trenutku.
  • Pomerite dete – fizički ga uklonite iz situacije, negde na sigurno mesto gde može da se smiri.

Dugoročni plan za roditelje

Strpljenje i doslednost. Pa još jedna doza strpljenja i doslednosti. Pa još jedna. To je recept i plan za promenu ponašanja deteta. Važno je da se držite pravila.

Uvek imajte na umu da je sasvim u redu da se osećate iscrpljeno i izmoreno. Imate svako pravo da se osećate tako. Postarajte se da nađete i neki ventil za sebe. Doduše, samo pozitivno, uporno i strpljivo i sve će biti u redu. Roditeljstvo je igra bez granica, a dobro stvar kod te igre je što vi određujete pravila.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA