Iste namirnice i proizvodi kao i nama, serviraju se i Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, kao i svim zemljama koje su priključene Evropskoj uniji 2004. godine i kasnije. Zato je premijer Slovačke Robert Fico dao Evropskoj komisiji rok do jeseni da počne da rešava problem različitog sastava istih namirnica i proizvoda i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i povuče namirnice Zapadne Evrope iz slovačkih restorana.

Goran Papović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da Srbija ima mnogo većih problema od zemalja Višegradske grupe po pitanju robe koja se uvozi iz EU.

„Ako članice Višegradske grupe kažu za sebe da su kanta za đubre Evropske unije, mi smo onda deponija“, ističe Papović.

Objašnjava da se roba različitog kvaliteta i sastava, a iste ambalaže prepoznaje po deklaraciji.

„Kad pogledate deklaraciju videćete da je ta roba iz pogona koji su otvoreni u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i imate kod nas na tržištu proizvode koji dolaze i iz Poljske i iz Češke. Mi masovno to kupujemo. Kada potrošači vide da na deklaraciji piše uputstvo ili sastav na srpskom jeziku ili hrvatskom, makedonskom, onda znajte da je ta roba za treću zemlju. Gde je deklaracija na nemačkom, engleskom, francuskom, španskom, onda znajte da roba dolazi iz matičnih pogona“, objašnjava Papović.

Napominje da kvalitet robe koja dolazi u Srbiju kontroliše samo jedna ili dve osobe.

„Mi smo odavno rekli da takav način kontrole da neko odlučuje o nečemu otvara širom vrata za mito i korupciju, jer ne mogu jedna ili dve osobe da odlučuju šta je za nas u Srbiji najbolje. Veliki je pritisak uvozničkog lobija i proizvođača. Mnogo od tih proizvođača, nominalni proizvođači koji se nalaze u Belgiji, Holandiji, Francuskoj imaju veće budžete nego što je budžet Srbije i veći budžet nego što imaju i Mađarska, Češka, Slovačka“, kaže Papović.

Dodaje da ni Evropa nije imuna na te pritiske.

„Evropska komisija je donela odluku pre dve godine da ne sme biti diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu, pa će nominalni proizvođači morati iste proizvode da plasiraju na tržište ovde. Ali ako vi vašim pravilnikom regulišete da je to dozvoljeno, ako su pravilnici o kvalitetu takvi da vi ne možete nikog da najurite sa ovog tržišta, onda se postavlja pitanje čemu sve to“, smatra Papović.

Kaže da u Srbiji ne postoji laboratorija koja bi mogla da detektuje da li je u siru mlečna masnoća ili masnoća biljaka, već da su neke analize morale da se rade u Francuskoj ili Nemačkoj.

„Mi nemamo ni tehničke ni kadrovske mogućnosti da se tako nešto uradi. Da biste nešto tako mogli da uradite morate da imate akreditovanu metodu, akreditacija nije prošla i ne postoji još referentna laboratorija“, napominje Papović.

Kaže da su u toj laboratoriji trebali da rade stručnjaci, doktori nauka za 25.000 dinara i da je to bila čista utopija.

Napominje da je najveći problem sa kvarenjem hrane na tržnicama.