Foto:
Naučnici Univeziteta Vašington utvrdili su interesantnu vezu između količine „kućne“ hemije i mikrobioma, odnosno vrste i broja mikroorganizama koji žive u našem sistemu za varenje. Ovo je prva studija tog tipa, a sprovedena je na deci, kako bi se utvrdilo na koji način proizvodi koje koristimo da čistimo svoj dom mogu uticati na njihovo varenje.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu „Environmental science and technology letters“, i obuhvatilo je 69 dece predškolskog uzrasta. Analizirani su njihovi krv, urin i fekalna materija kako bi se utvrdilo koje bakterije i gljivice „žive“ u njihovom organizmu.
Mereni su nivoi supstanci koje se nalaze u deterdžentima, plastici, sapunu, šamponu i laku za kosu, kao i supstanci iz proizvoda za čišćenje kuće, premaza posuđa koje se ne lepi, lakova, boja… I odrasli su izloženi česticama ovih hemikalija, ali deca su, ocenjuju istraživači, izloženija jer često puze ili stavljaju „sve što nađu“ u usta.
Deca u čijoj je krvi izmeren viši nivo ovih supstanci imala su izmenjeni mikrobiom, i to na dva načina. Umanjen je bio nivo bakterija, ali i njihova raznovrsnost, isto je važilo i za gljivice.
„Ovi mikroorganizmi možda nemaju odmah uočljivo dejstvo na organizam, ali imaju jedinstvene funkcije i umanjivanje njihovog broja može imati efekta na zdravlje,“ rekla je asistentkinja profesora Kortni Gardner.
Ona je dodala da iznenađuje činjenica da je kod dece koja su imala viši nivo hemikalija, u sistemu za varenje pronađena i određena količina bakterija koje se inače koriste za biorazgrađivanje hemikalija u okolini. Te bakterije se obično ne nalaze u ljudskom sistemu za varenje.
„Ovo otkriće znači da, potencijalno, mikrobiom pokušava da nađe način da ‘vrati’ ravnotežu,“ rekla je ona i dodala da su dodatna istraživanja potrebna kako bi se to sa sigurnošću tvrdilo.
Mikrobiom je poslednjih godina tema brojnih istraživanja, jer su prethodne studije utvrdile da on utiče na mnoge procese u organizmu. Među njima su očigledni, kao što su apsorpcija hranljivih materija, ali mikrobiom se dovodi u vezu i sa nastankom bolesti kao što su gojaznost, astma ili demencija.
Komentari 0