Osam koraka brige o sebi koji će osnažiti vašu decu

Foto: Pixabay U domovima gde roditelji teško izražavaju emocije i emotivne potrebe, deca često obrnu uloge pa se postave kao da su ona ta koja treba da brinu o roditeljima. To postaje njihov primarni zadatak, svoju ulogu u svetu zanemare, kao i brigu za sebe i svoje potrebe. Oni postaju spasioci. Kako da se postarate da vaša deca odrastu u emotivno stabilne individue? Pomoćiće vam sledećih 8 koraka: Prepoznajte kada vam treba pomoć i ne libite se da je tražite. Kada vi, kao roditelj, niste emotivno ispunjeni i ostvareni, lako može da se desi da nenamerno skliznete u obrazac u kome očekujete da vaše dete popuni prazninu. Vaša neostvarenost forsira decu da se nađu u ulozi vašeg pazitelja. Tada je najpametnije potražiti pomoć sa strane. Tako ćete se posvetiti sebi i rešiti svoje probleme. A onda, kada budete zadovoljni, moći ćete u potpunosti da se posvetite pravim emotivnim potrebama vaše dece. Tražiti pomoć nije nužno loša stvar, niti vas čini slabićem. Budite svesni momenata u kojima deca preuzimaju vašu ulogu. Deca imaju šesto čulo da prepoznaju kada niste zadovoljni. Tada će usmeriti pažnju na vas toliko da će brižljivo posmatrati vaše emotivno stanje, neprekidno se uveravajući da ste dobro. Promeniće i svoje ponašanje, sve u svrhu toga da vi budete bolje. Zapamtite, deca često vide sebe kao krivca za određene situacije. Doduše, možete da očekujete i neželjenu promenu u njihovom ponašanju, u smislu traženja negativne pažnje. Razgovarajte sa detetom i stavite mu do znanja da vam je stalo do njegove emotivne stabilnosti. Postarajte se da dete zna da ste vi njegov oslonac i podrška. Postarajte se da deca prisustvuju vašoj akciji rešavanja konflikata. Bez obzira na to koliko ste pod strasom, morate da pazite na vaše reakcije. Deca uče po modelu, pa je sasvim poželjno da vide na delu delotvorno i smireno rešavanje konflikata. Ona ne treba da prisustvuju raspravama koje nisu za njihove dečije uši, ali sigurno da postoje situacije iz kojih mogu da nauče puno pozitivnog. Balans u vezi. Ako vaša deca ne vide da vi tražite pomoć onda kada vam je očigledno potrebna, npr. da se ne obraćate partneru u kritičnim situacijama, šaljete im poruku da i ona treba da trpe i ćute. Što svakako ne želite. Balans u vezi i odnosu sa decom se postiže međusobnim poverenjem, komunikacijom i ispoljavanjem emocija. Budite primer zdravog odnosa. Možda se sledeća činjenica prećutno podrazumeva, ali je nije loše istaći. Roditelji ne smeju da dozvole da deca prisustvuju momentima u kojima roditelji omalovažavaju jedno drugo. Takvim činom rizikujete da deca odrastu u ljude koji će večito kinjiti druge i koji će smatrati da se bezobrazlukom i lošim tretiranjem drugih nešto postiže. Da ne govorimo o činjenici da će smatrati da je takvo ponašanje opravdano. Kako biste to izbegli, uložite trud u to da budete primer zdravog odnosa i komunikacije. Izbegavajte samosažaljenje. Roditelji treba svesno da izbegavaju žaljenje na život i to kako je on nepravedan. Koren samosažaljenja je u smatranju da je sreća teško dostižna, kao i to da rešenja za probleme, prosto nema. Takođe, samosažaljenje komunicira da su vaši problemi izvan vas, što znači da odbijate da preuzmete odgovornost za svoje postupke. Umesto žaljenja i snebivanja, uvek usmerite pažnju na moguće rešenje. Jednakost u vezi. Kada u vezi jedan od partnera dominira, postiže se nepoželjna dinamika veze koja deci daje do znanja, još od malih nogu, da jednakost ne postoji. Na duže staze, takav scenario sprečava decu da veruju u jednakost polova, i da razviju poštovanje za drugu individuu. Na posletku, naučeni na takav način ponašanja, velika je verovatnoća da će i sami završiti u vezi sa istom dinamikom, jer je to ono što poznaju. Budite ogledalo zdrave zavisnosti u vezi. Kada dopustite da vas deca vide kako u trenucima slabosti tražite podršku, dajete im na znanje šta je hrabrost i briga o sebi. Trpljenje nije hrabrost, niti je vrlina. Traženje oslonca i pomoći je veoma vredna veština koja uči decu da se rešenje pronalazi zajedno. Za većinu ljudi, balansirani princip davanja i primanja je životni zadatak, ali i ne treba da bude drugačije. To je put na kome se neprestano uči. To je put na kome se uče samoprihvatanje, samopoštovanje i samoodržanje. Na tom putu ne postoji sebičnost, ni zavist, već zdrave emocije koje guraju napred. Uvek imajte to na umu. To je model koji želite da deca imaju pred očima zarad odrasle zdrave emotivne, mentalne stabilnosti. Važnost brige o sebi, poštovanja prema sebi i prepoznavanja slabosti i potrebe za podrškom su oni životni činioci koji zaslužuju posebnu pažnju i treba da budu prioritet zarad šire slike, koja predstavlja naše odraslo dete u budućnosti i njegovo dobro. NajboljaMamaNaSvetu

Osam koraka brige o sebi koji će osnažiti vašu decu

Zdrave emotivne veze se zasnivaju na balansiranom principu “uzimanja-davanja”. Iako ovaj princip zvuči potpuno zdravorazumski, teško se postiže. Pogotovo ako ste odrasli u domaćinstvu gde se nije praktikovao.

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Zimski virusi vrebaju decu

Kako izbaciti sekret iz disajnih puteva

Senzo-motorička igra

Razvoj zdravih navika kod dece za vežbanje pažnje

Vesti

Da li treba izvoditi decu kada je magla?

Porodična putovanja i mentalno zdravlje – kako pripremiti decu za promenu okoline

Australija zabranjuje društvene mreže za mlađe od 16 godina

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR pokreće novogodišnju kampanju ,,Zagrljaj detinjstva“

Razvoj zdravih navika kod dece za vežbanje pažnje

Instagram

Osam koraka brige o sebi koji će osnažiti vašu decu

Zdrave emotivne veze se zasnivaju na balansiranom principu “uzimanja-davanja”. Iako ovaj princip zvuči potpuno zdravorazumski, teško se postiže. Pogotovo ako ste odrasli u domaćinstvu gde se nije praktikovao.

Budite primer zdravog odnosa.

Izbegavajte samosažaljenje.

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Vesti

Instagram

Pratite nas na društvenim mrežama