A kada imate decu, onda je pored svih neophodnih stvari neophodno misliti i o njihovim igračkama. Kroz ovaj tekst želim da vas obradujem da se deca mogu odlično zabaviti i bez njih.
Mislim da je važno da podelim sa vama kako deca vide veliku količinu igračaka. Roditeljima je poznato da se deca vrlo lako zasite nove igračke i igara kojih se njome mogu igrati. Oni roditelji koji su u mogućnosti često svoju decu zatrpavaju novim i novim igračkama želeći da svoje dete usreće i misleći da će tako dete uvek biti okupirano. U toj situaciji uglavnom se iznenade suprotnim efektom koji doživljavaju – što je više igračaka, dete pokazuje sve manje interesovanja za iste.
Normalno je da će se dete u hrpi igračaka izgubiti. To znači da ih prepoznaje kao ogromnu količinu stimulusa koja zbunjuje i ne privlači dovoljno pažnje da bi ga zadržalo na jednoj aktivnosti. Naročito igračke novije proizvodnje ne ostavljaju prostora da dete samo razvija maštu i osmišlja na koji način može da „oživi“ igračku i organizuje kontekst njene uloge jer je fabrika sve unapred uradila (npr. lutka govori, meda peva, auto se sam kreće i ispušta zvuk sirene itd.).
Zato, dragi roditelji, ne razmišljajte mnogo prilikom pakovanja jer sve što dete pronađe na odmoru od predmeta koji nisu definisani kao igračka moći će da posluži kao sredstvo za igru i to značajno kvalitetniju! Npr. od predmeta iz prirode mogu se praviti razne interesantne konstrukcije: tvrđave od peska, razni oblici od kamenja, skrovišta od grana, automobil od kutije, vozić od stolica, torte od peska, možete oslikavati kamenje, praviti zajedno razglednice sa odmora i još mnogo toga.
Ukoliko je vaše dete „vezano“ za neku, najčešće plišanu, igračku dozvolite mu da je ponese sa sobom. Postoje igračke koje za dete predstavljaju objekat sigurnosti i one ne služe za klasičnu igru već detetu ulivaju sigurnost. To je obično igračka sa kojom spava, koju drži kada grmi i sl. Ovu igračku je posebno važno poneti ukoliko se dete odvaja od roditelja (putuje sa bakom i dekom, vaspitačicom i sl.).
I naravno, ne zaboravite, roditelji su uvek dobrodošli saigrači! Probudite dete u sebi i uživajte zajedno. Želim vam lep odmor!
Maja Antonić, Porodični psihoterapeut i Dečiji integrativni psihoterapeut na superviziji
Osnivač je udruženja “Priča o vili” sa željom da roditelji i deca na jednom mestu dobiju sveobuhvatnu stručnu podršku za unapređenje porodičnog funkcionisanja i jačanje mentalnog zdravlja svakog njenog člana.
Odlican tekst 🙂