Beograd, 20.09.2021 – Mnogo je roditelja koje muči ista briga – da li moje dete pravilno napreduje i da li je visina mog deteta adekvatna? Ali malo roditelja tim povodom nešto zaista i učini!
Povodom Svetskog dana dece niskog rasta, koji se obeležava 20. septembra, udruženje HORAST apeluje na roditelje da ozbiljno shvate važnost praćenja rasta svog deteta jer, ukoliko ne reaguju na vreme, dete može da pretrpi i druge poremećaje u fizičkom i mentalnom razvoju.
Normalan telesni rast u detinjstvu jedan je od najboljih pokazatelja da je dete dobrog zdravstvenog stanja, da su njegova ishrana i psihoemocionalno okruženje adekvatni. Ali kako definišemo koliki rast je normalan rast?
„U toku prve godine života deca porastu oko 25 cm, a u toku druge godine oko 12 cm. Potom se brzina rasta znatno usporava i iznosi oko 5 do 7 cm godišnje. Sledeću fazu predstavlja pubertetsko ubrzanje rasta, koje kod devojčica nastupa na početku puberteta a kod dečaka u središnjici puberteta“, objašnjava doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Prema podacima udruženja HORAST, nizak rast ispoljava se kod oko 3% dece u jednoj populaciji. Od tog broja i do 90% slučajeva je posledica fiziološke prirode, odnosno viđa se kod dece u čijim porodicama postoji sličan obrazac usporenog rastenja. U 10% slučajeva nizak rast je posledica brojnih hroničnih bolesti, poremećaja ishrane, endokrinih i genetskih bolesti ili nepovoljnih socijalno-ekonomskih i psiho-emocionalnih okolnosti. Takav patološki nizak rast zahteva rano otkrivanje, dijagnostiku i terapiju, čime se poboljšava ishod lečenja osnovnog stanja i ostvaruje genetski predodređena telesna visina.
„Uprkos sistematskom praćenju rasta dece od strane pedijatara, tek svako peto dete sa problemom rasta se upućuje dečijem endokrinologu. Problem je u tome što čak 40% njihovih roditelja smatra da im dete uredno raste i ne vode ih lekaru. To je zaista poražavajuće, naročito kada znamo da je terapija hormonom rasta potpuno besplatna i izuzetno efikasna“, navodi predsednica udruženja Olga Davidović.
Za dete sa problemom rasta je veoma važno da što pre stigne do dečjeg endokrinologa da bi se uradilo potrebno ispitivanje i, ukoliko je potrebno, započela terapija hormonom rasta što pre. U Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta. Ona se, osim kod dece koja su niskog rasta, primenjuje i kod dece koja su rođena sa malom porođajnom telesnom masom ukoliko ne rastu adekvatno, kao i kod dece sa nekim sindromima (Turner, Prader Willi, Noonan) ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom.
„Hormon rasta osim što utiče na linearni rast, ima i metaboličke efekate, deluje povoljno na kognitivni razvoj. Ukoliko dete ima nedostatak hormona rasta, neprimenjivanje terapije može da ima posledice, kako u detinjstvu tako i u odraslom dobu“, upozorava doktorka Zdravković. Ona dalje objašnjava da se endokrinološko ispitivanje, kojim se dokazuje nedostatak hormona rasta, sprovodi u bolničkim uslovima. Ukoliko se potvrdi dijagnoza, savetuje se terapija hormonom rasta, koja je bezbedna, efikasna i zavisno od uzroka se prima do završetka linearnog rasta ili nastavlja i u odraslom dobu.
Terapija hormonom rasta u Srbiji je besplatna i dostupna svakom detetu, kome je potrebna.
Roditeljima je danas, u eri „pametnih“ mobilnih telefona, putem raznih aplikacija olakšano praćenje rasta njihove dece i pravovremeno uočavanje eventualnih odstupanja od potencijalne visine. Za roditelje u Srbiji se izdvaja aplikacija „Karta rasta“ jer je na našem jeziku i koriste se isti standardi rasta kao i u elektronskim kartama rasta u domovima zdravlja. Aplikacija je besplatna i dostupna za Android i Ajfon uređaje. Omogućava automatsko računanje genetskog potencijala, uz jasno označenu zonu visokog i niskog rasta. Ukoliko parametri pokažu poremećaj rasta, aplikacija čak i alarmira roditelje da se jave nadležnom pedijatru. Više informacija roditeljima je dostupno na sajtu „Visina nije mala stvar“.
Komentari 0