Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo. Evo koje su sve pozitivne strane dojenja…
Foto: Pixabay
Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo i dodaje da dojenje ima nesporan i dokazan pozitivan uticaj na odojče, ali i na majku koja doji.
“Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivo dojenju u ovom važnom životnom razdoblju”, rekla je ona Tanjugu.
Prema njenim rečima, majčino mleko je jedina “živa hrana” pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja.
“Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik”, ističe Niseteo.
Ona podseća da je sastav majčinog mleka jedinstven i da osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima, pa zato dojenje ima neosporno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.
Niseteo ukazuje da se energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo menjaju tokom njegove prve godine života zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka.
Takođe, ona ističe da proteini u majčinom mleku nemaju samo ulogu hranjivih sastojaka, već su oni mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema.
“Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno “skrojene” proteine tačno prema potrebama odojčeta da bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta”, kaže Niseteo i dodaje da, osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.
Novija naučna istraživanja, među kojima se ističe istraživanje Nestle Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i zato proteini u majčinom mleku predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.
“Zato ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka je nemoguće zameniti kravljim mlekom, jer ono ne može da nadoknadi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta”, objašnjava Niseteo.
Zato Svetska zdravstvena organizacija i Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek posle napunjene prve godine života.
