FOTO: Privatna arhiva
Tada je mislila da je sve gotovo, a danas je priča sasvim drugačija.
Medicinska sestra Jelena živi u glavnom gradu s mužem i dve preslatke ćerkice – Helenom i Dunjom. U drugom stanju je ostala uz pomoć VTO i kako kaže, bog ju je pogledao. Iz prvog puta je uspela da zatrudni. Trudnoća je tekla savršeno sve do 24. nedelje kada se desilo nešto što je promenilo njen život i živote njene dece.
„Popustio mi je serklaž. Prolabirao mi je vodenjak. Kada mi je doktor na prijemu rekao da će morati verovatno da me porode jer je jedna beba već krenula napolje, mislila sam da je sve gotovo“, ovim rečima počinje svoju priču Jelena Miladinov.
Počeli su nesnosni bolovi. Taj osećaj straha da ne izgubi svoje blizance urezao joj se u sećanje. To je bio najgori dan u mom životu. Prestravljena, Jelena se sve vreme pitala zašto baš ona i zašto baš sada. Saznala je da je porođaj krenuo pre vremena.
Kada su počeli bolovi, odvezli su me u porodilište. Tada su videli da jedna beba nije u stomaku i da je porođaj krenuo. Tu se na sreću našao profesor Željko Miković koji je porodio prvu bebu, a drugu uspeo da zadrži u stomaku. Kad sam videla bebu u inkubatoru, osećaj je bio strašan, umesto da se radujem kao većina majki – ja sam se uplašila koliko je ona bila mala, u dlan bi mi stala“, priča medicinska sestra.
Zbog prevremenog porođaja i bolova koje je Jelena imala, doktor Miković je morao da se odluči na hrabar potez. Odložio je drugi porođaj kada je Helena došla na svet. Doktor je pogledao Jelenu i rekao: „Nisam mađioničar, ali pokušaću da ti spasem bebe“.
„Moj slučaj je specifičan upravo zbog toga što je između moje dve bliznakinje 22 dana razlike. Za to je zaslužan profesor Miković. Posle porođaja sa prvom bebom opet je stavljen serklaž i mirovala sam sve do 29. nedelje, dok i Dunja nije došla na svet. Samo zahvaljujući doktorima i sestrama sa Instituta za neonatologiju, moja deca su sada dobro s obzirom na to da su rođene prevremeno, i to Helena u 26. gestacionoj nedelji, sa 820 grama, i Dunja u 29. nedelji, sa 1.040 grama. Za njihovu brigu, posvećenost i negu prema bebama sam zauvek zahvalna“, zaključila je Jelena, i dodala:
„Mi roditelji malih divova najbolje razumemo, jer ko nije bio u ovakvoj situaciji ne razume taj osećaj straha i strepnje. Svim roditeljima koji su doživeli slično želim da poručim da budu pozitivni i veruju u svoje DIVOVE, da ne potcenju snagu tako malog hrabrog bića i da je to samo jedan ružan san iz kog će se probuditi srećni i nasmejani.
Sada, kad je sve prošlo i kada su devojčice dobro, Jelena kaže da sve ostalo dođe kao slatke muke. Naravno, tu ima dosta praćenja u vidu kontrola, ali kada vidi da su one dobro – ništa joj nije teško.
„Srećan svetski Dan prevremeno rođene dece, živi i zdravi bili mali hrabri DIVOVI“, poručila je Jelena na kraju našeg razgovora.
Komentari 0