Foto: Surmolotto/flickr
Velika je tuga što pošteni roditelji u današnjoj Srbiji ne mogu svoju decu da vode na putovanja, istražuju makar evropske metropole sa njima, pokažu im da nisu svuda ulice prljave i pune rupa, da postoje čisti i brzi vozovi, spokojni i raspoloženi ljudi. Šteta je što ih ne mogu provesti kroz epohe, umetničke pravce, što ne mogu sa njima obići poznate evrpske muzeje, prokrstariti Loarom ili Dnjeprom, otići do Sankt Peterburga.
Znači, velika je tuga, ali ne i najveća.
Najveća je tuga što roditelji bukvalno od usta odvajaju, pozajmljuju novac i dovijaju se na svakojake načine, ne bi li svoju decu poslali na ekskurziju u inostranstvo. Ta ekskurzija, koja bi trebalo da bude deo vaspitno-obrazovnog procesa, najčešće se svodi na šoping turu i besomučno opijanje. Svake noći. Deca se od svega najviše raduju diskoteci!
Teško mi je da poverujem da su stvarno željni opijanja, jer to mogu da rade i ovde. Možda bi neko sada lopticu prebacio na razredne starešine koje dobijaju dnevnice da roditeljima deca ne budu pijana. Odmah da lopticu vratim: opijanje ipak spada pod kućno vaspitanje. Razredni starešina nema prava da vam pretresa i prepipava decu, te tako proveri šta unose u sobe. Ne može ni da boravi odjednom u 10 soba. Ne može ni da ne spava 5-6 dana i noći.
Međutim ipak mislim da škole prave ozbiljne propuste, i da bi se nekim pravilnikom stvari mogle značajno popraviti. Pošto je problem uočen, red je i da se ponude neka rešenja.
1) Pre izvođenja ekskurzije potpisati sa roditeljima ugovor, u kome roditelj garantuje da njegovo dete neće konzumirati alkohol, izazivati tuču sa učenicima iz drugih gradova, provesti noć upražnjavajući seks. Molim lepo! To nek rade kada su pod roditeljskim nadzorom.
2) Pre izvođenja ekskurzije posvetiti nekoliko časova geografije, istorije, umetnosti, književnosti (ne mogu da se setim šta bi još moglo) onome što će deca na ekskurziji videti. Naglasiti im da će po povratku imati testove na tu temu. Ove časove planirati Godišnjim planom, ili ih realizovati kroz sekciju, obaveznu za sve učenike.
3) Strogo zabraniti diskoteke i slična terevenisanja.
4) Izbaciti iz maršrute obilazak velikih šoping molova.
5) Ekskurzije zaista učiniti delom vaspitno-obrazovnog procesa, jer škola nema ulogu prodavca turističkog proizvoda. U tom smisli se izbor destinacije mora dobro obrazložiti. „Deci se ide baš tamo“ je komično i neozbiljno obrazloženje.
6) Napraviti na nivou države program ekskurzija po razredima. Ne ispucati sve što ima da se vidi u Srbiji, u osnovnoj školi. U mlađim razredima ići na izlete. U starijim, u obližnje gradove. U srednjoj, I, II i III razred nek lepo istraže svoju otadžbinu. Tek maturanti nek idu u inostranstvo, i to na vrlo pažljivo osmišljen način.
I malo ličnog iskustva za kraj: jedan jedini put sam imala problemčić na ekskurziji, pošto moji đaci jako dobro znaju da se sa mnom nije šaliti na neke teme.
Elem, imam uvek sa njima dogovor da ću im izlaziti u suret i voditi ih gde žele, da će ostati dokle žele, pod dva uslova:
a) kad prvo dete napravi glupost SVI se vraćamo u hotel odmah (da vidiš kako onda paze jedni druge!)
b) gde god se sutra zaustavimo, svi izlaze iz autobusa; nema ono „boli me glava, je l’ mogu da ostanem u autobusu?“ (da vidiš kako već od druge noći svi idu ranije na spavanje!)
Ali, tom jednom prilikom, devojčica se iskrala i otišla u hotel sa dečakom iz neke drugog grada, koji je takođe bio na ekskurziji. Naravno, svi su morali da se vrate u hotel, da je nađu, i da im propadne provod. Bili su toliko ljuti na nju, da nije htela da spava u sobi s drugaricama (ili nije smela). Šta ću, pozovem njene roditelje (išli smo do Novog Sada, drugi razred je bio u pitanju). Stignu ljudi za tri sata – mama, tata i brat. Krene ubeđivanje da je njihovo dete divno, za primer, da nikada tako nešto ne bi uradilo, da je neka zabuna u pitanju, i krunski argument – „ona, znate, ima dečka kod kuće“. Da skratim priču, ispostavilo se da treći saputnik u kolima nije bio brat, nego baš taj dečko, koji je kuvao i kuvao, dok sam ja objašnjavala gde je bila i s kim. Tako se mala uvalila u sos do guše!
Pa, mislim, baš mi je bilo žao.
I nje, i neobjektivnih roditelja, a i dečka 🙂
Izvor: Klotfrket
Komentari 0