Ni nagrada ni kazna nisu rešenje: Šta ako vaše dete stalno tera inat?

Ograničenja moraju da budu postavljena u skladu sa karakterom mališana

Da li ste ikada rekli svom detetu da ne počinje da se igra kockama, a zatim posmatrali kako ih je ipak izručilo?

Kako rastu deca, tako raste i njihova želja za nezavisnošću, zato vremenom možemo da primetimo kako ih frustriraju određene zabrane. Postavljanje granica i ograničenja je suštinski element u vaspitanju dece, ali pronalaženje načina za to može biti veoma teško.

Neophodno je ponuditi smernice, ali to može dovesti do besa kada roditeljski pokušaji postanu neuspešni. Dečje ponašanje prerasta u divlji bes i agresiju. Roditelji svakodnevno govore da inat njihove dece izaziva snažne emocije u njima – od nerviranja i frustracije do preplavljenosti besom.

Da li su nagrade korisne?
Nagrade se reklamiraju kao topao i prijateljski put ka postavljanju granica. Svaki put kada vas deca poslušaju vi ih nagradite malim poklonom. Zvuči kao idealna situacija – sve dok ne prestane da deluje.

Vrlo lako se može dogoditi, kada zamolite dete da uradi nešto, da vas ono pita šta će dobiti za to.

Nagrade daju roditeljima malo kontrole, ali pokazalo se da zapravo smanjuju prirodnu motivaciju kod deteta. Vaše dete čini nešto samo da bi dobilo nagradu, a ne zato što oseća volju ili vidi potrebu da učini ono što tražite.

Zapravo, studije su pokazale da nagrada pre ili kasnije prestaju da deluju.

Posledice
Posledice mogu izgledati kao pozitivan način vođenja deteta. Ako vaše dete ne želi da izađe iz kade, a voda postaje hladna, videće da više uopšte nema vremena za kupanje. U većini slučajeva će iskočiti kada se to dogodi.
Objasniti detetu do kojih posledica mogu da dovedu određena dela deluje logično, ali nije uvek korisno.

Na primer, šta ako detetu samo kažete da mora da pere zube da mu ne bi požuteli, a ono odluči da sačeka dok vidi te posledice?

U tim situacijama posledice se ne mogu odigrati sigurno i prirodno. Gde vas to ostavlja? Nazad na početak. Povratak u bitku.

Kazne mogu da funkcionišu, ali po koju cenu?
Verovatno nije želja roditelja da viče ili grdi svoje dete. Zašto se to onda dešava prilično često?

Jer, kao što smo videli, nagrade i objašnjenje posledica ne funkcionišu najbolje. Kada to shvate, roditelji počinju da gube poverenje u sebe. Pokušavaju da pronađu način koji funkcioniše, ali se u tom procesu izgube.

Ipak, ni kazne nisu najefikasnije. U najboljem slučaju osećate se kao da ste izgubili autoritet, jer vaše dete neće slušati dok ne izgubite glas. Možda se osećate krivim zbog zloupotrebe moći. U najgorem slučaju smatrate da kazne štete vašem detetu.

To je zato što kazne, bez obzira da li dete šaljete u njegovu sobu, u ćošak ili strogo ukidate privilegije, sve rade na sistemu napajanja zasnovanom na strahu. One nanose ubod srama i bol vašem detetu.

Kada vaše dete prkosi, kada ne sluša, povećavate svoju dominaciju. Vičete ili se gubite, pretite ili kažnjavate. Ova strategija vas oboje prisiljava na stanje borbe ili bega koje izaziva reaktivni osećaj besa i srama.

Da li postoji jednostavan način postavljanja ograničenja, bez vike, nagrade ili kazne?

Hiljade roditelja širom sveta usvojilo je jednostavnu strategiju za postavljanje ograničenja bez vikanja ili potrebe za nagradama.

Razvijan je tokom 30 godina i ovaj pristup je podržan istraživanjem ponašanja i osećanja. Ova metoda pokazuje da kada roditelji odgovore na uzrok prkosa svog deteta, ona aktivira osećaj povezanosti, a dete radije sarađuje. Kao rezultat, ovo smanjuje odbranu dece tako da mogu postati otvorenija i spremnija za rad sa roditeljem.

Umesto uslovnih strategija, ovaj bezuslovni pristup gradi poverenje između roditelja i deteta, negujući toplinu i razumevanje.

Ključno je postavljanje ograničenja u saradnji sa interesovanjem i energijom deteta, da se ono ne bi osetilo ograničeno u svakom pogledu.

Koja bi mogla da bude efikasna strategija:

  1. Postavljanje granica smirenim i samopouzdanim autoritetom
  2. Pružanje objašnjenja detetu zašto se tako postavljaju granice
  3. Pokažite više empatije i razumevanja prema emocijama deteta
  4. Postavite ograničenja na načine koji rade sa, a ne u suprotnosti sa snažnom voljom i istrajnom ličnošću deteta

Možete postaviti ograničenja bez vike i svađe. I vaša deca će slušati.

Telegraf

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA