Neracionalna upotreba antibiotika dovodi do češćeg oboljevanja od alergija i gojaznosti

Nakon pojave simptoma prehlade i gripa, prva reakcija najčešće je – panika! Kada se radi o deci tenzija se pojačava pa roditelji posežu za antibioticima, čijom se neracionalnom upotrebom, organizam dovodi do sve češćeg oboljevanja od alergija, gojaznosti i metaboličkih
poremećaja.

Ovaj štetni efekat ostvaruje se preko “ubijanja” korisnih bakterija u crevima koje su od ogromnog značaja za zdrav imunitet i koje stvaramo i negujemo od rođenja.

Evo nekoliko ključnih  odgovora  dr Gorana Vukomanovića, pedijatara

1. Šta se dešava sa detetom koje često dobija antibiotike?

Ako se deci u prvim godinama života (kada se u najvećoj meri uspostavlja crevni mikrobiom) nepotrebno prepisuju antibiotici, ona će u kasnijim godinama imati značajno veće šanse da obole od alergija, autoimunskih oboljenja (gde naš imunitet greškom napada sopstvena tkiva i organe) ali i metaboličkih bolesti i gojaznosti. To su jasno potvrdila brojna istraživanja.

2. Šta je zapravo antibiotik i kako on deluje?
To su antimikrobni lekovi koji se isključivo prepisuju kod bakterijskih infekcija. Nemaju željeni efekat na druge prouzrokovače infekcija, ni na viruse koji jesu najčešći uzročnici aktuelnih infekcija disajnih organa kod dece i odraslih.
Kao i svi lekovi antibiotici imaju neželjena dejstva, ali jedno je za brigu, on slabi imunski odgovor na virusne infekcije. Ovaj štetni efekat ostvaruje preko “ubijanja” korisnih bakterija u crevima koje su od ogromnog značaja za zdrav imunitet. Samo nedelju dana oralne primene “standrnog” antibiotika drastično smanjuje ovu važnu raznolikost mikrobioma, a potrebno je do dve godine da se mikrobiom vrati u stanje pre uzimanja antibiotika.

3. Roditelji se često uplaše kada se dete razboli i dobije visoku temperaturu i najlakše im je da mu daju antibiotik. U praksi se neretko dešava da je i lekarima najlakše da ga prepišu. Koji su to ispravni koraci kada se dete razboli?

Antibiotik nije lek za obaranje visoke temperature. Visoka temperatura nužno ne znači da dete ima bakterijsku infekciju, naprotiv, aktuelni respiratorni virusi su daleko češći uzrok povišene temperature. Pedijatar će na osnovu pregleda deteta, a po potrebi i osnovnih analiza (krvna slika, CRP, bris grla) proceniti da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji, pa odrediti terpiju.
Naravno, kad dete ima potvrđenu bakterijsku infekciju on će, posle nekog vremena (obično je to jedan do dva dana od početka teraije) pomoći da se ne javljaju novi “skokovi” temperature, ali on nije antipiretik, lek za temperturu.

4. Objasnite nam pristp “sačekaj i vidi”?
Utemeljen je na brojnim višegodišnjim istraživanjima koja su pokazala da nema razlike u stopi komplikacija ove vrste infekcija u tri ispitivane grupe: jedni su dobili antibiotik odmah, drugi posle dva dana, a treći nisu dobili antibiotik. Davanje antibiotika kod respiratornih infekcija ne smanjuje šansu da se dese komplikacije, pa ih ne treba prepisivati, osim u situacijama kada postoje potvrđena bakterijska infekcija. Dete treba ispratiti par dana, sagledati kako se bori sa infekcijom. Čak i kad je prisutna visoka temperatura, a dete živne kad temperatura padne, skoro sigurno se radi o virusnoj infekciji, koja se ne leči antibiotikom. Ako se stanje pogorša treba obaviti pregled kod pedijatra koji će proceniti dalje dijagnostičkoterapijske korake.

Istraživanje na miševima

Pre par godina je objavljena zanimljiva studija na miševima koji su podeljeni u dve grupe, pa zaraženi virusom gripa koji izaziva teške upale pluća. Polovina je dobijala antibiotik, a druga nije.
Miševi koji su dobijali antibiotik su daleko lošije prošli, imali su značajno teže forme upale pluća, a stopa umiranja je bila višetruko veća u poređenju sa miševima koji nisu dobili antibiotik. Dakle, ne samo da antibiotici nisu pomogli u borbi sa virusom, već su i značajno oslabili imunitet u borbi sa viusnom infekcijom.

5. Da li priroda ima rešenje za virusne infekcije?

Ispitivanja su dokazala da ekstrakti zove i pelargoniuma pomažu i deci i odraslima kojiimaju infekcije gronjih disajnih puteva. Deluju direktno na sprečavanje virusa da se širi u organizmu. Dokazan je i njihov dragoceni efekat na stimulaciju imuniteta da se izbori sa
respiratornim virusima. Studije su pokazale da ključni korak brza primena, odmah ili par sati po pojavi simptoma. Njihova primena nije zamena za “standardne” terapijske mere, već je važan “pomagač” u borbi sa virusnim respiratornim infekcijama. Istraživanja su pokazala da rana primena ublažava simptome infekcije, skraćuje njeno trajanje, smanjuje potrebu za davanjem lekova protiv povišene temperature, kašlja… Ekstrakti zove i pelargoniuma važan su saveznik u borbi protiv nepotrebne primene antibiotika i nemaju štetne efekte antibiotske terapije, već pomažu da se deca i odrasli lakše izbore sa aktuenim virusnim infekcijama disajnih organa.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA