Kako izgleda jedna procedura vantelesne oplodnje
Proces vantelesne oplodnje u nekim slučajevima započinje prvom hormonskom injekcijom, u nekim – pripremom, koja može potrajati i nekoliko meseci, ne bi li se povećale šanse za uspeh. Žena se ponekad priprema za početak kontraceptivnim pilulama, regulacijom hormona različitim medikamentima, operativnim zahvatima, suplementima… Ponekad je potrebno pripremiti i muškarca, regulacijom spermograma.
Ali, sam proces vantelesne počinje prvim danom ciklusa žene.
U prvoj fazi, par razgovara sa lekarom, pregleda se medicinska dokumentacija i ukoliko se ustanovi da je VTO jedini način da se ostvari trudnoća, određuju se neophodne laboratorijske analize.
U drugoj fazi, radi se kontrolisana stimulacija jajnika, lekovima koji će pomoći da poraste više folikula, i da se tako dobije više jajnih ćelija.
U trećoj fazi, prati se razvoj jajnih ćelija ultrazvučnim pregledima i merenjem nivoa hormona u krvi. Na taj način određuje se optimalan trenutak za aspiraciju (skupljanje jajnih ćelija).
Četvrta faza podrazumeva primanje „stop injekcije“ koja omogućava završno dozrevanje jajnih ćelija, a posle 34 do 36 sati sledi i naredni korak.
Peta faza je skupljanje jajnih ćelija postupkom aspiracije, koji se obavlja u opštoj anesteziji, pod kontrolom ultrazvuka. Specijalnom iglom usisava se (aspirira) tečnost iz jajnika u kojoj se nalaze jajne ćelije.
U šestoj fazi uzima se uzorak sperme, spermatozoidi se obrađuju i spremaju za postupak.
U sedmoj fazi obavlja se fertilizacija, spajanje ženskih i muških polnih ćelija, u laboratorijskim uslovima.
Osma faza podrazumeva proveru da li je došlo do oplodnje, i da li se oplođena ćelija adekvatno deli, o čemu embriolog obaveštava par.
U devetoj fazi vrši se embriotransfer, kratkotrajan i bezbolan postupak, tokom kojeg se embrion ili embrioni ubacuju u matericu.
Deseta faza je beta HCG test, biohemijski test krvi, za dokazivanje rane trudnoće. Definitivna potvrda trudnoće vrši se ultrazvučnim pregledom.
Evropsku Nedelju (NE)plodnosti od 5. do 11. novembra obeležavaju sve evropske asocijacije koje se bore za poboljšanje uslova vantelesne oplodnje, pa tako i Udruženje Šansa za roditeljstvo kao jedino udruženje u Srbiji koje se zalaže da parovi u našoj zemlji imaju bolje uslove lečenja neplodnosti. I dok se na poboljšanju mogućnosti, tehničkih bar, nešto i radi, psihološka podrška izostaje:
„VTO je bolan proces, bolan psihološki, i ljudima je potrebna pomoć i podrška, a ne mogu da je dobiju. Ne postoji ni jedno psihološko savetovalište za ljude koji prolaze kroz proces vantelesne oplodnje kod nas, a da nije u pitanju pomoć koju će ljudi tražiti privatno i plaćati, naravno. U okviru GAK Narodni front postoji savetovalište, ali ne psihološko, već su tu lekari koji prosto treba da vam kažu da li ste vi kandidat za VTO ili ne. Mnogo ljudi postoji sa istim problemom, mi smo kao udruženje ponudili projekat psihološkog savetovališta, ali nismo naišli ni na kakav pozitivan odgovor“, kaže za MONDO Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.
„Mi kao udruženje pružamo podršku, ali mi nismo psiholozi. Možemo da ponudimo samo podršku u smislu da ih saslušamo, i to jeste neka uteha, ali nije dovoljna. Ljudima koji prolaze kroz VTO je potrebna podrška i tokom procesa, ili recimo nakon neuspele vantelesne. Znate, hormoni koji se primaju ne bole fizički, ali negativna beta… Može da vas razori.“
Komentari 0