Foto: Pixabay
Mislim da se ponekad previše dajem kao majka. Pitam se da li ga previše volim, da li ga previše ljubim ili ga previše pazim? Da li da mu dozvolim da poželi moj dodir i miris, da oseti usamljenost i poželi bliskost? Oni mi govore kako je to dečak i toliko ga mogu voleti. On mora biti čovek koji će postati jak. Kada plače za sitne stvari, vidim stavove drugih majki koji mi govore: Vikni na njega, ne može da plače! On mora biti moćan čovek! „Te iste majke, ti isti pogledi, pored imaju muževe, očeve i sinove, ne daju pažnju, i možda nije dovoljno ljubavi i poštovanja. Svi oni žele da se zagrle i poljube. Svi oni govore: Volim te! Volim te mama, volim te ženo, volim te, ćerko!“
Kako su ti isti ljudi mogli da nauče da vole i ljube, ako im ne daju poljupce i zagrljaje?
Kako svi ovi sinovi poštuju vaše potrebe, ako ih gurate ispod tepiha da biste napravili „prave ljude“?
Kako će vaše ćerke biti srećne, zadovoljne i voleti da niste sinove vaspitavale da ljubav nije važna i doziranje… Hoće li ona doći na moja vrata da mi čestita da je postao čovek, kada vaša ćerka plače na ramenu, jer ona nije voljena i nije cenjena?
Da li razmišljaš o tome?
Ne odrasta samo sin, već budući muž i otac, pre svega čovek. Ne želim da postane prazan i moćan, već hrabar, samopouzdan i ispunjen. Ljubav koju mu ja dajem, želim da nosi kroz život kao štit loših ljudi, teških oblaka i tamne kiše. Poljupce koje sam nesebično podelila sa njim, želim da ih se priseti, pritisne ih, za dane kada neću biti tamo da mu pružim ruku, dodir, čak ni reč.
Sanjam da njegov osmeh počinje osmehom, a večeri završavaju osećanjem mira, sreće i ispunjenja. Želim da njegov put bude čist, pokriven kamenjem iskrenih snova koji trče iza duge i da njegova ruka i duša nikada nisu prazni. Želim da njegovo srce raste, tako da može voleti sebe i druge. Želim da saznam da je blizina prirode poput vazduha, ne plaši se predaje i gubitka bitke, da zna da se sve dogodilo, da bi se pobedila u narednom.
Na kraju, baš me briga šta mi tvoje oči govore. Briga me o čemu me tvoje usne upozoravaju. Baš me briga šta svi mislite drugačije. Ne postoji knjiga ili zapis o ovom svetu, što me može ubediti da je previše ljubavi u jednom biću. Na kraju krajeva, važno je da vam kažem, draga moja …
Sine, znam, propuštena ljubav, loši dani, nepravedni ljudi. Molim te, nemoj prestati s ljubavlju. Ne prestani verovati u ljubav. Ne rešavaj u svom životu za nešto manje od onoga što vam damo kao deci. Život je jedan, fraza je kliše, ali je stvarno tačno. Ti si jedan. Ti si moj. Ti si naš. Sada i zauvek. Letiš visoko, skoči, ne dozvoli da padneš bez cilja! Ustani, nastavi i prkosi! Porazi vetar, kišu, oluju. Živi da osećaš svoj život, ne puštaj, ne prelazi na nečije druge puteve. Pomeri svoj put i sanjaj svoje snove. Kada je teško, prihvati ono što nosiš u svojoj duši, osmeh, okreni se i idi. Budi šuma, gusta i neposlušna, budi voda, budi vatra. Budi vuk.
Komentari 0