– uči ga da ne voli to dete (brata/sestru) koje mu stalno uzima igračke
– uči ga da postane pohlepniji kada mu se ukaže prilika da zgrabi tuđu igračku jer pitanje je kada će je morati vratiti/dati
– uči ga ne da deli, nego da manipuliše – jer kada jednom zgrabi igračku, a zna da će je uskoro morati podeliti, dete će stvoriti neki vlastiti princip delovanja kako bi odgodilo to deljenje
– neće naučiti deliti, jer to u toj dobi dete ne želi (zavisno, naravno, o deci, jer doista postoje i oni svetli primeri deteta koje je rođeno da bi delilo, to zaista dosta zavisi od karaktera)
Kako onda pristupiti problemu?
Učite dete jednom dobrom principu delovanja koje će dete samo s vremenom početi primenjivati među sebi ravnima. Naučite ih da deljenje ne mora nikada biti sada i odmah. Da, deca reaguju impulsivno i već za koju minutu potpuno menjaju svoje mišljenje i želje, ali umesto da ih forsirate na deljenje učite ih da će igračku dobiti ili dati uskoro. To nije odgađanje problema, to je normalna reakcija iz koje će vaše dete naučiti da kada se ono igra nečim, a neko drugo dete poželi baš to, ono će dečjim rečnikom svom prijatelju/poznaniku/bratu reći: „Čim se ja malo izigram ja ću ti je onda dati. Evo odvest ću se još jedan krug pa ćeš onda ti voziti. Evo, čim iskopam rupu ja ću ti dati lopaticu.“
Neko dete možda će i dalje reagovati burno, ali vi se ne mešajte. Namignite svom malcu jer nije odustao od svoje igračke i svoje želje, a pokazalo je dobru volju da će podeliti. Deca, a tu naravno govorimo o deci koja su starija od tri-četiri godine, jako vole kada se mogu zauzeti sami za sebe, ali ako ih naučite da će roditelj uvek biti glavni „advokat“ tada tu važnu lekciju samostalnosti neće naučiti. Ili barem ne na vreme da se već od malih nogu zauzima za sebe, ali da pritom ipak i brine o drugima.
S ovom lekcijom koju vi morate pokazati/usaditi/naučiti svoje dete ono će se s drugima igrati manje opterećeno i s puno manje grča će držati svoje igračke na oku.
Ovo je zapravo jedna vrlo važna lekcija ne zbog interakcije vašeg deteta s drugom decom, već zbog puno boljeg odnosa između braće i sestara koji se, priznajmo, najviše svađaju oko igračaka i deljenja igračaka.
Zamislite da vaše dete ima jasan stav o deljenju, ali i o svom vlastitom zadovoljstvu te se određenom igračkom igra onoliko dugo koliko želi. Kada oseti da se te igračke zasitio prići će detetu/bratu i predati mu je. I sada zamislite taj osmeh deteta koje je napokon dobilo spornu igračku. Osmeh sigurno neće izostati, a to će vašem detetu također izmamiti osmeh. To je radost deljenja. I to se ne može postići ni u jednom danu ni jednim forsiranjem, ali takvim principom delovanja, uz malo strpljenja i ponavljanja, vaše će dete naučiti svoju lekciju te ako se ni drugi roditelj neće mešati, možda i drugo dete usvoji isti takav princip delovanja. Deca od četiri-pet-šest godina već su dovoljno velika da znaju prepoznati radost i zadovoljstvo – svoje i tuđe. A to je lekcija koju će teško naučiti ako će svaku svoju igračku morati podeliti pre nego je se zadovolji do kraja. Tada će samo biti ljut(a).
Komentari 0