Foto: Flickr
Upoređivanje
Ono što je divno kad imate više dece jeste to koliko su različita. Očaravajuće je gledati ih kako odrastaju i postaju jedinstvene osobe. Ali koliko nas bez razmišljanja upoređuje svoju decu, ili ih etiketira?
Lako je reći: „Tvoja sestra je umela sama da se obuje u tvojim godinama”, ili: „Tvoj brat je tako lepo jeo, zašto ti ne možeš tako?” Ovo može da bude veoma poražavajuće za vašu decu. Bolje bi bilo reći: „Mislim da si dovoljno velik i da bi mogao da se sam obuješ danas”, ili: „Baš lepo jedeš ovih dana, juče si pojeo skoro sve.”
Čak i pozitivno poređenje može da bude štetno. Na primer, ukoliko vaše mlađe dete složi slagalicu, može se desiti da kažemo: „Vau, kako si pametan, baš kao i tvoja sestra.” Ovo poređenje umanjuje vrednost te pohvale zato što ne posmatramo dete kao pojedinca. Bolje bi bilo reći nešto poput: „Vau, kako si pametan, rešio si slagalicu potpuno sam!” Čak i ako vaše mlađe dete obožava stariju sestru i divi joj se, osećaće se neprijatno ako ga uporedite s njom.
Kad ih mama i tata neprestano porede, to može izazvati da se nadmeću i da su ozlojeđeni. Zbog ovoga će se ophoditi jedno prema drugom kao protivnici.
Etiketiranje
Veoma je lako etiketirati svoju decu – pametno dete, komplikovano dete, bezobrazno dete, razumno dete i tako dalje. Negativne etikete loše utiču na detetovo samopouzdanje. Takođe, deca mogu da počnu da koriste ove etikete pri obraćanju svom bratu ili svojoj sestri. Etiketirano dete počeće ubrzo da vidi sebe kao „bezobrazno” ili „komplikovano”, što može da bude izuzetno štetno.
Čak i pozitivne etikete mogu da imaju negativno dejstvo. Možemo misliti da podstičemo dete time što ga opisujemo kao pametno dete, muzički nadareno dete ili kreativno dete. Ipak etiketa može da postane navika i vrši pritisak na dete da se pridržava etikete, sprečavajući ga da bude bilo šta drugo. Kada su u pitanju braća i sestre, ukoliko su tvoj brat ili tvoja sestra etiketirani kao pametno dete, šta si onda ti? Verovatno ljubomoran, ozlojeđen i ispunjen osećajem inferiornosti.
Nadimci takođe mogu imati slično negativno dejstvo – možda nam deluje simpatično ili nežno da svoju decu zovemo „sveznalica” ili „mališan”, ali i ovo su etikete. Ipak ih je mnogo bolje zvati njihovim pravim imenom.
Naravno da treba da podstičemo našu decu da budu uspešna, ponekad čak treba malo i da ih poguramo. Ako uspemo to da uradimo bez etiketiranja, smanjićemo nerealna očekivanja i pritisak na decu. Idealno bi bilo kad bismo stremili ka tome da stvorimo nežnu i prijatnu atmosferu prihvatanja u našim domovima. Dobar način da ovo postignemo jeste da objasnimo deci kako možemo dobro da radimo mnoge stvari, ali ne možemo dobro da radimo sve. Ako napravite dugačke spiskove onoga što deca dobro rade, onda neće biti pod pritiskom da budu izuzetno dobri na nekom određenom polju.
Kad se ovako postavimo, naša deca će se manje porediti međusobno i prihvatiće da imaju različite veštine i da su dobri u raznim stvarima. Ovo će takođe podići njihovo samopouzdanje i u korenu saseći osećaj inferiornosti u porodici. Na taj način možemo da pomognemo svom mlađem detetu da se nosi s činjenicom da starije dete ima prednost zbog godina, kao i starijem detetu da se nosi s tim da će možda njegov mlađi brat ili njegova mlađa sestra biti prirodno nadareniji za nešto određeno.
Ako pomognemo deci da se ne osećaju inferiorno (posebno ako vide da ih roditelji tako ne doživljavaju), manje će se svađati međusobno.
Odlomak iz knjige Kada stigne drugo – vodič za preživljavanje, autorki Simon Kejvi i Kerolajn Fertlman
Knjiga je odličan vodič za igurno putoanje kroz haos porodičnih odnosa koji nastaje nakon uvođenja drugog deteta u porodicu. Odličan orijentir za uspostavljanje optimalnih odnosa između dece i opšte zadovoljstvo u kući.
Izdavač: Psihopolis
Komentari 0