Foto: Canva
Može se reći da je era antibiotika umnogome smanjila klinički i epidemiološki značaj ovih bolesti, a dobrim delom uticala i na formu njihovog ispoljavanja. Ipak, utvrdjena mogućnost komplikacija nakon streptokoknih infekcija, kao i okolnost da se mogu javiti u formi manjih epidemija u školama ili obdaništima, čine ove bolesti i dalje predmetom interesovanja roditelja i lekara.
Koje streptokoke uzrokuju anginu?
Ono što danas, u užem smislu, nazivamo streptokoknom anginom izaziva nekoliko desetina sojeva β hemolitičkog streptokoka grupe A. Samo za ovu bakteriju su vezane pojave tipične angine i post-streptokoknih komplikacija i ne treba ih mešati sa drugim streptokokama koje se mogu naći u različitim uzorcima tokom bakteriološke obrade (bris i sl.), kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus faecalis, kao i Streptokoke čije su „grupe“ obeležene drugim abecednim slovima.
Kako se „dobija“ angina?
Streptokokna angina spada u grupu infekcija koja se prenosi kapljičnim, dakle respiratornim putem. Inkubacija je kratka,2-5 dana. Može se javljati u formi manjih epidemija, u zatvorenim kolektivima. Za razliku od virusnih respiratornih bolesti, koje su češće u jesen i zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju. Brojne statistike pokazuju da su ove bolesti veoma retke kod dece mlađe od 5 godina, dok je učestalost najviša kod školske dece.
Koje su manifestacije angine?
Tipična streptokokna angina se odlikuje relativno stalnim kliničkim tokom: osnovni simptomi su visoka temperatura, preko 38,5- 39 stepeni, bol u grlu, otežano gutanje, otok i bol lokalnih limfnih žlezda vrata. Lokalni nalaz u grlu je tipičan, sastoji se od izrazite hiperemije mekog nepca, nepčanih lukova i tonzila, često sa lokalnim otokom i enentemom. Klasični gnojni eksudat na krajnicima se može javiti u ranoj fazi bolesti, ali može i posle 48 sati, isto važi i za beličasto obložen jezik. U težim slučajevima, dolazi do pogoršanja opšteg stanja („intoksikacija“).
Ima li komplikacija?
Moguće komplikacije bolesti mogu biti u formi sekundarnih fokalnih gnojnih infekcija (Otitis media, osteomijelitis, septični artitis), ili kasnijih komplikacija koje se zovu i „nesupurativne“, koje nastaju na imunološkoj osnovi, od kojih su najvažnije reumatska groznica i akutni poststreptokokni glomerulonefritis. Pravovremena dijagnoza i terapija praktično isključuju mogućnost nastanka navedenih komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza angine i šarlaha?
Osnova dijagostike streptokoknih bolesti je uklapanje kliničke slike i bakterioloških nalaza – brisa ždrela. Pomoćna, ili dodatna dijagnostička sredstva (kompletna krvna slika, na primer) imaju dodatni, ali svojom prirodom, ograničeni značaj.
Kako se leče streptokokne infekcije?
Ukoliko, dakle, lekar ima pred sobom pacijenta sa tipičnom anamnezom, lokalnim nalazom u ždrelu i uz to tipičnom ospom, dileme nema. Terapiju treba započeti odmah, bez obzira da li će se dodatna potvrda streptokokne infekcije potražiti brisom ždrela. U brisu se kod tipične slike, pojavljuje β hemolitički streptokok grupe A u „signifikantnom“ procentu ili čistoj kulturi.
Osnov terapije su penicilinski antibiotici, ili antibiotici slični eritromicinu, kod pacijenta kod kojih postoje ograničenja u upotrebi penicilina. Posle započinjanja terapije, u slučaju streptokokom izazvanih bolesti, dete je oslobodjeno većeg dela simptoma, a svakako povišene temperature u roku 24-48 sati. Streptokok se u brisu ždrela ne može naći posle 24 sata terapije, mada se ova vrsta analize danas čini nepotrebnom. Pravovremena terapija isključuje mogućnost gnojnih, sekundarnih, a praktično minimizira mogućnost post-infektivnih, ne gnojnih komplikacija (reumatske groznice i glomerulonefritisa)
Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu
Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima“, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.
Šarlahu slična (skarlatiformna) ospa, veoma slična po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa (koji takodje, nemaju pravilnu sezonsku distribuciju), citomegalovirus, nešto redje virusi iz brojnih familija Coxsackie i Herpes virusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka, na primer: kraći tok bolesti, ranija pojava ospe, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je „negativan“.
Šta je šarlah?
Šarlah („scarlet fever“) je streptokokna bolest ili manifestacija koju izazivaju 3 poznata soja ove vrste streptokoka koja stvaraju egzotoksin („eritrogeni toksin“). Bolest počinje sa slikom klasične streptokokne angine, da bi se nakon 48 sati pojavila relativno tipična ospa. Ospa se može opisati kao sitnozrnasta ospa na koži koja je izmenjena, suva i hiperemična. Ospa se tipično, prvo javlja ispod pazuha i u preponama, brzo se širi na veća polja kože na grudima, trbuhu i ledjima. Retko se javlja na nogama, na licu se ispoljava u formi homogenog crvenila obraza, sa tipičnim bledilom oko usta. Česti su i manje tipični slučajevi, sa ograničenom distribucijom po telu, pri tome ospa ne mora biti ubedljiva. Nakon nekoliko dana, ospa bledi, koža se peruta, a sve se završava tipičnim (kroz 1-2 nedelje) „ljuštenjem“ finih slojeva kože na šakama, tabanima i prstima.
Osoba može više puta u životu imati streptokokne infekcije, obzirom na veliki broj vrsta β hemolitičkog streptokoka grupe A koji ih može izazvati. Smatra se da prisustvo eritrogenog toksina, sa druge strane, stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija može, najčešće, imati samo jednom!
Dr Zoran Brajković, specijalista pedijatar i anesteziolog
Postovani,
Imam 32 god i prisutvo streptococcus pyogenis tipa A 70 %, dijagnozu ostitis externa sa obe strane i gnojnu upalu grla. To traje vec 10 ak dana, imala sam bas jake bolove u usima glavi i grlu. Pre nego sto je stigao nalaz bakterije prepisan mi je Panklav 2×1,koji sam danas ispila. Situacija je nesto bolja, nemam temperaturu koju sam imala danima neprekidno ( 37,5 ne vecu) ali su mi i dalje upaljene i bolne usi, grlo i zlezde na vratu uvecane i bolne. Od pre dva dana poceli su bolovi u predelu bubrega i uretera, probadajuci, jaki ali povremeni. Osecam se jako slabo i isrpljeno. Od veceras pocinjem sa agresivnijom terapijom cefaloksinom 3x 500, koja se nadam da ce pomoci. Molim za savet, asmaticar sam imam hasimoto tireoditis a najvise se bojim za decu, koja imaju 11 i 3 god. Samo me interesuje misljenje da li sam na dobrom putu sa terapijom i da li bi trebalo raditi neke dalje ozbiljnije analize. Unapred zahvalna. Veliki pozdrav
Ova terapija bi trebalo da pomogne!
Ako u narednij 24 do 48 sati nema booljitja – obavezan je kontrolni pregled i dodatne analize. Ogromne su šanse da će biti bolje!
Posle streptokokne infekcije (lečene penicilinom) mom petogodišnjem dečaku su ostale smeđe fleke u predelu trupa. Kako ih „izbledeti“?
Hvala
Bez pregleda detetda se NE mogu ispravno proceniti opisane kožne promene.
Ipak, po Vašem opisu se NE čini da se radi o bilo kakvom ozbiljnijem problemu.
Postovani,
decak od 6 godina 27.jula sa dijagnozom angina,bris nije radjen(jake bolesti grla,visoka temperatura) dobija terapiju azitromicin( alergija na penicilin i cefalosporine)
Dan posle prve doze dobija proliv i povraca, menja se terapija-klaritromicin,10 dana. Stanje se popravlja,dete izgleda i funkcionise dobro.
Par dana po zavrsetku terapije atb,dete pocinje da ima blagu promuklost,i u par navrata stanja “kolapsa“-u sred igre,npr,pozali se na mucninu,vrtoglavicu,zamagljen vid i mora da legne. Posle ili ubrzo nastavlja ili zaspi.
Poslednja dva dana se to desava cesce,lekar juce konstatuje jako crveno grlo,danas temperatura raste,bris od subote -grlo:streptokoka beta hemolitikus a 10%, nos-zlatni stafilokok,mali broj.
Dobija terapiju hemomicin( kao jedino resenje jer penicilin zbog alergije ne moze a eritromicin ne mozemo naci kao oralnu suspenziju.
Upravo popijena prva doza hemomicina 5ml/200 mg.
Molim za Vase misljenje u odnosu na celu situaciju,epizode sa krizom svesti, koje pre nikad nije imao i datom terapijom,mogucim resenjima.
Inace je dete izmedju tih epizoda i inace raspolozeno.
Hvala
Sve se uklapa u infekciju grla, a sada je nemoguće reći šta je bio primarni uzrok – virus ili bakterija, imajući u vidu da NIJE uradjen bris pre početka prve terapije.
Kolapsna stanja se mogu očekivati u sklopu infekcija praćenih temperaturom, a tada je najvažnije povećati unos tečnosti.
Ukoliko se ovi kolapsi ponavljaju i posle završetka infekcije – treba ih ispitati (a mala je šansa da će se to desiti).
Postovani, djecak ima 4,5 god. Od maja mjeseca ima problem sa streptokokom u grlu. Prije 10 dana je radjen bris koji je bio uredan, medjutim, juce je ponovo dobio temperaturu i brzi test je pokazao streptokok. Doktorica vec treci put daje sirup ospen i kaze da bi trebalo razmisliti o operaciji krajnika. Zanima me da li je moguce da bakterija ne reaguje na ospen? Hvala
Ovde je SVE jasno – Vaše dete MORA da vidi ORL specijalista koji se bavi decom!
Cilj je da se procene krajnici i vidi da li su oni „žarište“ infekcije u kojima se streptokoke razmnožavaju i vraćaju. To je put ka rešenjeu, a ne prečesto davanje antibiotika (koji se moraju dati kad ima infekcije streptokokom).
Mislim da je Vaš pedijatar ovo dobro procenio i da treba obaviti ORL pregled.
Tamne fleke na usnoj resici?
Sta to moze biti?
Luka ima 9 godina i malo je prehladjen. Takodje uvek reaguje ekstremno nakon ujeda od insekata.
Hvala unapred
To je naprosto nemoguće proceniti bez pregleda!
Jaka reakcija na ujed insekata je uobičajena kod dece koja su sklona alergijskim manifestacijama. Zato treba da ste uvek dobro opremljeni za borbu protiv alergija – sirup antihistaminika se podrazumeva, ali je dobro imatu i antihistaminski gel (ili kremu).