Nagrada mora da se zasluži

Kao što nije dobro kritikovati dete svaki put kad uradi nešto pogrešno, ne valja ga hvaliti i nagrađivati za svaki dobar postupak, jer pohvale i nagrade treba deliti s merom, kaže Aleksandra Jovanović Mađar, porodični edukator.

U procesu vaspitavanja pohvale i nagrade se koriste kako bi se kod deteta učvrstilo ponašanje koje roditelj želi i kako bi dete naučilo da treba da se trudi.
– Roditeljstvo se ne uči u školi, a samim tim ni pravila pohvaljivanja. Metod vaspitanja većina ljudi gradi po modelu svojih roditelja, tako da će, ukoliko je model bio pozitivan, mama u određenoj situaciji uraditi ono što je njena majka nekada činila. Međutim, ukoliko vuče traume iz detinjstva jer pamti samo kritike i kazne, ona može da odluči i da se ponaša sasvim drugačije, da preterano često pohvaljuje i nagrađuje dete – objašnjava naša sagovornica.

 

Što su veći, više traže 

nagradaSistem nagrađivanja, objašnjava Aleksandra Jovanović Mađar, zavisi i od uzrasta deteta. Dok su mali, dovoljni su im zagrljaj i poljubac, a kako rastu, traže sve više i više.
– Deca različitog uzrasta imaju različite želje, zbog čega ni nagrade ne mogu da budu iste. Međutim, postoji jedno zajedničko pravilo koje se odnosi na svu decu, a to je da se nagrade daju pravično i promišljeno – kaže.
Drugim rečima, štetne posledice koje nastaju od „olakog rasipanja“ pohvala i nagrada ispoljiće se kad-tad. Na primer, često nagrađivanje za dobre ocene u nižim razredima osnovne škole pokazaće se kao kontraproduktivno jer će dete u višim razredima odbijati da uči ukoliko za to ne bude nagrađeno onako kako je zamislilo.
Zato naša sagovornica kao poželjno navodi odmereno pohvaljivanje deteta tokom savladavanja neke aktivnosti, pa kao dobru poruku ističe „dobro ti ide, samo nastavi“.

Ne navikavajte ih na nagrade


Ovakav vid podrške značajan je kada dete savladava veštine kao što su sviranje instrumenta, plivanje, vožnja bicikla i slično. Podrškom se naglašava napredak koji se uočava u savladavanju veštine i dete ohrabruje da nastavi sa učenjem.
– Međutim, neki roditelji nemaju meru i preteruju s pohvalama i nagradama tokom rada, pa dete očekuje da ih konstantno dobija. Dete koje se na to naviklo neće imati priliku da stekne samopouzdanje i realni, kritički uvid u ono što radi. Kada odraste, osećaće se veoma neprijatno i nesigurno ako tokom rada ne bude dobijalo podršku od drugih – zaključuje Aleksandra Jovanović Mađar.

Izvor: Blic.žena

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA