Moje dete šuška – sigmatizam

Foto: Flickr

SIGMATIZAM je poremećej glasova s, z, c, š, ž, č, ć, đ. Ispoljava se kao:
• omisija
• supstitucija
• distorzija

OMISIJA je izostavljanje glasova i uglavnom se javljaju kod dece mlađeg uzrasta.

SUPSTITUCIJA je zamena glasova drugim glasom.

DISTORZIJA je oštećenje glasa tj.glas postoji, ali njegov kvalitet ne zadovoljava.

Vrste sigmatizma:

– Interdentalni sigmatizam (vrskanje) međuzubno postavljanje jezika za vreme izgovora glasova s, z, c. Teži oblik zahvata i glasove š, ž, č.

– Adentalni (prizubni) sigmatizam kod koga glasovi koji bi trebalo da se izgovaraju pritiskom jezika na unutrašnju stranu sekutića (dentala) izgovaraju se dalje od njih.

– Lateralni sigmatizam – pogrešan smer vazdušne struje sa jedne ili sa druge strane jezika.

– Palatalni (nepčani) sigmatizam kada se prednji deo jezika približava alveolama i stvara se palatalnost (mazan govor) Javlja se kod otvorenog zagriza.

– Okluzivni (pregradni) sigmatizam nastaje na istom mestu kao i palatalni, ali je za razliku od njega napet.

– Nazalni sigmatizam (snorting) kada se vazdušna struja pri izgovoru usmerava kroz nos.

Uzroci artikulacionih poremećaja: sredinski, psihološki, organski, nasledni.

Uzroci sredine: Usled stalnog uticaja sredine i porodice u kojoj raste dete prihvata i takav način govora i jezika. Ako neko u porodici šuška, vrska, govori nosnim prizvukom i dete će imitirajući taj govor naučiti tako da govori.
Organski uzroci: mogu biti anatomski i neurološki. Nepravilan odnos vilica i zuba, rascepi usne i nepca. Anatomsko-strukturalne promene na govornim organima otežavaju smer vazdušne struje i  onemogućavaju stvaranje odgovarajućeg rezonantnog prostora.
Neurološki uzroci: Nastaju usled oboljenja kortikalnih regija značajnih za produkciju i percepciju govora.
Psihološki uzroci: Nekada ne postoji ni jedan od prethodno navedenih uzročnika a dete od sedam, osam godina govori kao malo dete. Takva deca ne žele da odrastu da bi im se ukazalo više pažnje i ljubavi.

Važno je da roditelji shvate i prepoznaju problem svog deteta u izgovoru da ne čekaju da samo od sebe prođe i da se uz pomoć stručnjaka –logopeda na vreme krene sa logopedskim tretmanom.

Najuspešniji razvoj se postiže na uzrastu između 2-5 godina dok je plastičnost moždanih funkcija najveća.
Program i upustva roditelji dobiju od logopeda. Ne sme se vršiti pritisak na dete jer to može da neurotizuje dete.Takođe ne može se očekivati da se artikulacioni problem brzo reši, naročito ako dete ima 5,5 godina,a prisutan je sigmatizam koji duže traje.

Mi se u praksi srećemo sa dosta takve dece, a takođe nailazimo na nerealna očekivanja roditelja da će dete za nekoliko tretmana rešiti problem. O svemu se mora voditi računa: o zrelosti deteta, ne sme se insistirati na onome što dete ne može da uradi jer ga to obeshrabruje i ono gubi motiv za rad.

Obično roditelji opominju dete, ispravljaju i onda nastaje otpor kod deteta.

Savet:  Saslušajte dete, a kada završi rečenicu, vi isto ponovite uz emotivnu toplinu i pravilan govorni model naglašavajući pravilno glas koji je oštećen (distorzovan, supstituisan ili omitovan). Podrška i pravilne primene vežbi kući od strane roditelja, a uz instrukcije logopeda dovode do uspeha i bržeg tretmana. Ali, ako očekujete da se artikulacijski poremećaj reši samo logopedskim tretmanom duže ćete dovoditi dete na logopedske tretmane. Radite sa vašom decom, budite im uzor, model i terapeut i uspeh je zagarantovan.