Foto: Pixabay
ŽITELjI Srbije sve se teže odlučuju da stanu na ludi kamen i iz godine u godinu sve je manje sudbonosnih „da“ pred matičarima. Tako je za godinu dana broj sklopljenih brakova opao za čak 1.000.
Lane je u našoj zemlji sklopljeno 35.047 brakova, a prosečna starost muškaraca koji izlaze pred matičara je 34 godine. Pet godina ranije, „imao“ je u proseku 33. U to vreme i mlade su imale 29, dok danas venčanicu oblače u 31. godini.
Sve kasniji ulazak u brak prati i kasnije stvaranje potomstva, pa žena, u proseku, prvo dete rađa u četvrtoj deceniji. Dok na jugu Srbije dame postaju mame u 26, na beogradskom Vračaru prvorotka se postaje u 33. godini.
Stručnjaci kažu da je sve to posledica ne samo ekonomske krize, već i promene svesti mladih, biranje uživanja i slobode umesto porodičnih vrednosti, a što sve zajedno doprinosi uznapredovaloj „beloj kugi“ u Srbiji. Naglašavaju, ipak, da je to trend i u svetu.
– Glavni razlog za negativne trendove u natalitetu je promena mentaliteta savremenog čoveka – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Dok su ranije generacije smisao svog života nalazile u povezanosti sa porodicom i zajednicom, savremene generacije smisao nalaze u slobodi, individualnosti i uživanju. Scenario većine mladih ljudi je da život podele u dve faze: mladost, koja je posvećena uživanju, slobodi, zabavi, i odraslost koja podrazumeva preuzimanje obaveza, stupanje u brak i rađanje deteta. Problem je u tome što mladi samo na prvu fazu života gledaju kao na stvarno kvalitetan život, a na drugu, kao na napornu, punu obaveza, odricanja i žrtvovanja.
Kako Milivojević kaže, mladi razmišljaju po formuli „prvi deo života živim za sebe, drugi za druge“. I zato izbegavaju da započnu drugi deo života. Po njegovim rečima, ne stoji argument da natalitet pada, jer mladi „nemaju uslova“. Upravo tamo gde su ljudi najsiromašniji, smatra, ima najviše dece. A, to je zato što imaju drukčiji mentalitet i smisao vide u tome da imaju porodice, decu, unuke.
– Trend je očigledan i nažalost veoma zabrinjavajući – kaže Milivojević. – Matematički modeli jasno pokazuju da mi kao narod spadamo u kategoriju veoma ugroženih, da nam preti izumiranje i to za manje od jednog veka. I zato bi političari morali mnogo ozbiljnije da pristupe ovom problemu, jer šta će nam mnogobrojne institucije koje se bave pravima deteta, ako dece ne bude bilo.
Kada ljudi i zajednica izađu iz „zone preživljavanja“, ulaze u „zonu kvalitetnog života“, objašnjava poznati psihoterapeut.
– Ipak, za kvalitetan život nisu dovoljna materijalna dobra. Ljudi žele da se dobro osećaju, da uživaju. To je, inače, ciklus koji se ponavlja tokom istorije civilizacije, da najrazvijenija društva razvijaju hedonistički mentalitet koji vodi u njihovu dekadenciju i propast – tvrdi dr Milivojević.
Da je poslednjih godina uobičajeno da žene rađaju prvo dete posle tridesete, iskustvo je i ginekologa-akušera dr Dušana M. Protića.
– Neretko dolaze žene i posle četrdesete sa željom za rađanje, kao da ne znaju da biološki sat neumitno otkucava i da se protiv prirode ne može – kaže dr Protić. – Najbolje vreme za rađanje je oko 25. godine, a u 27. godini, već imamo stariju prvorotku. Telo stari, a sa njim i jajne ćelije koje vremenom postaju nekvalitetnije, pa je zato i određena 42. godina života u vantelesnoj oplodnji kao gornja granica. Trudnoća u 35. godini smatra se visoko rizičnom.
Po njegovim rečima, sve je češća pojava da mlade žene, između 25. i 30. godine, odlučuju da zamrznu svoje jajne ćelije, pa ih koriste kada u četrdesetim odluče da rađaju.
– Iako je povećan broj muškaraca sa slabom oplodnom moći, kod njih je sposobnost oplođenja doživotna – kaže dr Protić. – Poseban problem je rani klimaks. Poslednje decenije primećeno je da žene koje su u ranim četrdesetim, pa i kasnim tridesetim, ulaze u perimenopauzu, predvorje ranog klimaksa. Tempo života, stresovi, hrana u kojoj sve više ima hormona, glavni su uzroci ove promene.
DRUGAČIJE NA SELU– SITUACIJA je na selima drugačija – kaže dr Protić. – U selima je i dalje uobičajeno da parovi mlađi stupaju u brak i ostavljaju potomstvo. Međutim, činjenica je i da sela postaju pusta, sve više mladih ih napušta u verovanju da je život u gradu bolji i lakši. Većina mladih, ipak, pogrešno smatra da prvo treba da se ostvari u karijeri, kupi stan, kola, putuje, pa tek onda misli na potomstvo.
Da se promene ne događaju samo u Srbiji, svedoče i podaci iz „komšiluka“. Tako se u Hrvatskoj muškarci žene u proseku sa 31,3, a dame udaju sa 29 godina. U Crnoj Gori mladoženje su isto godište, a mlade su za godinu mlađe, dok su „najmlađi“ bračni parovi u Bosni i Hercegovini – 29 i 26 godina.
BITKA ZA BEBE
– „BITKA za bebe“ ne bi trebalo da se koncentriše na materijalno, već na promenu mentaliteta, to jest svesti mladih ljudi – kaže dr Milivojević. – Bolji uslovi života i rada onima koji ne žele da se ostvare kao roditelji, neće promeniti odnos prema deci. Materijalno treba pomagati one koji žele da imaju dvoje, ili više dece. Da bi mladi ljudi porodicu visoko vrednovali, oni to moraju da dožive u svojoj kući, da su prihvaćeni, dobijaju podršku, da se roditelji međusobno poštuju…
Komentari 0