Od trenutka rođenja, um odraslog ima isti ritam razmišljanja: brinuću o bebi, ali tako da me ne ošteti niti da mi smeta. Odbrana od bebe!
Verujem da će čovečanstvo steći potpunije razumevanje deteta i otkriti naprednije metode brige o njemu. Jer briga o detetu nije samo briga za njegovo zdravlje, već postoji pitanje „psihičke brige o detetu” od trenutka rođenja i pitanje načina na koji se olakšava njegovo prilagođavanje svetu. Potrebno je naći način da se to uradi u porodilištima i da se sa tim upoznaju porodice.
U bogatim porodicama još uvek se razmišlja o ogromnim kolevkama i finoj čipki za detetovu odeću. Ovakav luksuz pokazuje potpuni nedostatak brige za detetovo unutrašnje biće. Bogatstvo treba da se koristi za obezbeđenje komfora a ne luksuza za ovu privilegovanu decu.
Za bebu bi bio komfor da ima sobu zaštićenu od buke, mirnu i tihu, sa stalnom kontrolisanom temperaturom u kojoj može da leži bez odeće.
Bebu treba pomerati i držati sa velikom pažnjom, a najbolje je za to koristiti mekani punjeni dušek, koji je laka potpora za celo telo, zahvaljujući kojem ono ostaje u položaju koji podseća na prenatalni. Takvi podupirači treba da se koriste vrlo pažljivo i uz prethodnu vežbu.
Promena položaja bebe iz vertikalnog u horizontalni zahteva posebnu veštinu. Bolničarke znaju da je potrebna posebna tehnika za podizanje bolesne osobe, a prenošenje bolesnika jedna je od osnovnih lekcija u njihovoj obuci. Niko ne podiže bolesnika vertikalno vukući ga za ruke. On se pomera pomoću potpore, koja se pažljivo postavlja ispod tela, tako da se može premeštati a da ostane u horizontalnom položaju.
Novorođenče je u tom pogledu slično bolesniku. Ono je, kao i njegova majka, prošlo iskustvo porođaja, a radost i zadovoljstvo što je živo takođe su olakšanje što je izbeglo moguće opasnosti. Ponekada se dešava da ima problema sa disanjem pa mu se mora dati kiseonik, ili se pojavljuju otoci na glavi ili drugi problemi. Tada se smatra stvarno bolesnim. Ali novorođenče ne treba mešati sa odraslim bolesnikom. Ono ima drugačije potrebe, jer ulaže veliki napor da se prilagodi, praćen prvim mentalnim impresijama bića koje je nastalo ni iz čega, ali čija su čula aktivna. Videla sam jednom novorođenče koje je jedva spaseno od opasne situacije gušenja, uronjeno u kadu na podu. Dok je brzo spuštano u vodu, otvorilo je širom oči, trgnuvši ruke i noge, kao da pada. To je bilo njegovo prvo iskustvo straha.
Osećaj koji treba da imamo prema novorođenčetu nije saosećanje kakvo imamo prema bolesnoj ili slaboj osobi, već poštovanje prema misteriji stvaranja, prema duhovnom biću koje se pred nama nalazi.
Ljudi veruju da beba nije svesna, a bez svesti nema ni bola ni zadovoljstva, te da bi takav trud bio protraćen. Ali koliko se brige posvećuje odraslim bolesnicima, čiji je život u opasnosti i koji su bez svesti? Potreba da se o njima brine, a ne svest o toj potrebi, ono je što u svakom drugom uzrastu zahteva pažnju uma i osećanja.
Nikakav izgovor nije moguć u načinu na koji se odnosimo prema novorođenčetu.
Prvi period ljudskog života nije dovoljno istražen, iako smo sve više svesni njegovog značaja. Sada znamo da teškoće tokom tih prvih meseci utiču na pravac kompletnog budućeg razvoja. Premalo se pažnje posvećuje novorođenčetu koje je upravo iskusilo najtežu krizu u životu. Kada se pojavi u našem svetu mi ne znamo kako da ga dočekamo, iako znamo da u sebi nosi moć da stvori bolji svet od onog u kome živimo.
Odlomak iz knjige Tajna detinjstva, Marija Montesori
Ovo je knjiga koja čitaoce vodi na put kroz detetov svet. Dete u sebi nosi tajnu života, koja može podići veo sa misterije ljudske duše. Ono nije nepoznanica, jer u sebi nosi nešto što će, jednom otkriveno, omogućiti odraslom da reši svoje individualne i socijalne probleme. To može biti osnova nove nauke o detetu, sa značajnim uticajem na celo ljudsko društvo. Marija Montesori uvidela je ove istine pre stotinu godina i, istražujući ih, išla daleko ispred svog vremena, učeći roditelje, vaspitače i sve koji rade sa decom istinama koje su i danas aktuelne, možda više nego ikad pre. Začuđujuće brz razvoj brige o deci i obrazovanja poslednjih decenija može se delom pripisati višem životnom standardu uopšte, ali još više buđenju svesti. Ne samo da se još od vremena Marije Montesori razvija briga za detetovo zdravlje, već i svest o ogromnom značaju detetove ličnosti.
Izdavač: ProPolis Books
Komentari 0