Loša iskustva u detinjstvu nas ozbiljno „obeležavaju“

Studija, koja je nastala u partnerstvu sa Institutom za Psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, nudi analizu rasprostranjenosti faktora rizika, negativnih iskustava u detinjstvu i njihovih posledica u smislu zdravstvenih i obrazovnih ishoda.

Negativno iskustvo u detinjstvu označava traumatično životno iskustvo koja se događa pre 18. godine, a koje osoba pamti kada odraste.

Iskustva tokom detinjstva mogu da utiču na zdravlje tokom čitavog života. Deca čije detinjstvo je stresno ili loše imaju veću verovatnoću da usvoje ponašanja štetna po zdravlje tokom adolescencije, koja sama po sebi mogu da dovede do mentalnih oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu.

Negativna iskustva u detinjstvu ne predstavljaju opasnost samo za zdravlje. Osobe koje su imale negativna iskustva u detinjstvu češće imaju loše rezultate tokom školovanja, češće su uključeni u kriminalne aktivnosti i manja je verovatnoća da postanu produktivni članovi društva.

„Proces brige o deci počinje u najranijem detinjstvu i u značajnoj meri zavisi od okruženja u kome dete odrasta. Zbog toga je naša obaveza da svoj deci obezbedimo šansu za najbolji početak i dobru osnovu za budućnost. Naglašavam da je naš osnovni princip nulta tolerancija na svaku vrstu nasilja, a rezultate ove studije koristićemo kao smernice u stvaranju jednakih uslova za svako dete, a posebno u prevenciji zlostavljanja i zanemarivanja dece“, navela je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Ukupni nalazi su smernica za buduće planiranje i razvoj intervencija čiji bi cilj bilo sprečavanje nasilja, kao i za razvoj programa podrške žrtvama nasilja.

„Negativna iskustva u detinjstvu utiču na sve oblasti života, te je neophodno da se reaguje intersektorski. Potrebno je, između ostalog, da se deca edukuju o pravima koja im pripadaju, da se ojačaju roditeljske veštine, unaprede kompetencije zdravstvenog, socijalnog, obrazovnog i sistema krivičnog pravosuđa u prevenciji negativnih iskustava u detinjstvu, da se uvede potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao i da se obezbedi i ojača finansiranje sistema prevencije i zaštite od nasilja nad decom“, istakla je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Sprečavanje negativnih iskustava u detinjstvu može da poboljša zdravlje tokom čitavog života, unapređujući blagostanje i produktivnost osobe. Nalazi ove studije će biti od ključnog značaja za sistem socijalne zaštite, jer mogu doprineti unapređenju alata i procedura za procenu rizika, kao i oblikovanju službi koje se ciljano bave porodicama koje žive u uslovima višestruke deprivacije, gde su deca „na ivici“ sistema zaštite i pod rizikom od stavljanja pod starateljstvo.

„Ministarstvo visoko ceni svaku vrstu naučnih istraživanja koja su osnov za planiranje politika u ovoj oblasti. U protekle dve godine, ministarstvo radi na usvajanju Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pratećeg akcionog plana i opšteg protokola, kao i na izmenama porodičnog zakona koji se posebno odnosi i na zabranu fizičkog kažnjavanja. Takođe, od 5. juna počinje javna rasprava o predlogu novog Zakona o deci i dečijem ombudsmanu“, izjavio je Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Nalazi Studije pokazuju:

– da na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, njih oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika; negativnih iskustava tokom detinjstva (ACE -Adverse Childhood Experiences), a njih oko 20 je iskusilo četiri ili više;

– da je 38 odsto ispitanika iskusilo nasilje u zajednici u detinjstvu;

– da su četiri ili više ACE-a zabeležena kod oko 40 odsto ispitanika;

– da su osobe muškog pola češće doživljavale različite oblike ACE-a: češće su bili žrtve nasilničkog ponašanja, učestvovali u tučama, bili svedoci nasilja u zajednici i svedoci kolektivnog nasilja;

– žene su češće doživljavale suživot sa osobom koja boluje od depresije;

– da su ispitanici iz urbanih sredina bili više izloženi različitim oblicima ACE-a, kao što su fizičko zlostavljanje, psihološko zlostavljanje, rastava roditelja, nasilničko ponašanje i nasilje u zajednici.