U intervjuu za portal BIZLife on ističe da je dužnost svih koji zarađuju i privređuju da jedan deo vrate društvu i, naravno, prirodi.
Koje su, prema vašem mišljenju, trenutno najveće ekološke pretnje u Srbiji i da li smo uopšte svesni njih?
Pored svih deponija, rudnika, kotlova na mazut, dimnjaka bez filtera, gradova bez kolektora, ipak je najveća ekološka pretnja neznanje i nemanje svesti o značaju očuvanja životne sredine. I onda me pitate da li smo svesni. Naravno da nismo!
Kako biste ocenili svest građana o važnosti zaštite životne sredine?
Za razliku od prvog odgovora, hajde da pogledamo i sa optimističnije strane. Ja verujem da se svest građana pomakla sa nule, ali ima tu još mnogo da se radi.
Možete li dati nekoliko praktičnih saveta kako pojedinci mogu doprineti ekologiji kroz svakodnevne aktivnosti?
Mogu dati gomilu saveta, jer oni, nažalost, idu od banalnih stvari, kao što su: ne bacajte smeće po ulici, iz auta, u potoke, ugasite motor auta kada ste parkirani, vozite bicikl, kupujte domaće, manje kupujte uopšte, reciklirajte itd.
Industrijalizacija je proces koji se ne može zaustaviti. Međutim, uprkos toj neminovnosti, može li se pronaći kompromis između potreba privrede i očuvanja životne sredine?
Ja nisam stručnjak i ne mogu da nudim konkretna rešenja, ali kompromis se mora pronaći. Za početak, učimo na greškama koje su drugi napravili i ne ponavljajmo ih.
Činjenica je da država, svakako, mora brže i ozbiljnije da reaguje kada je reč o uvođenju reda u zaštiti životne sredine. Prema vašem mišljenju, koji je metod tu učinkovitiji – represivni ili preventivni?
Ja mislim da moramo da delujemo paralelno uključujući obe metode i da bi one ubrzo bile prihvaćene i usvojene kao normalne, ali ekologija je i dalje daleko od prioriteta. Naša država nije u stanju da sprovodi ni zakone koji trenutno postoje u ovom polju. I dalje bez kazne možete da istovarite šut, zakopate opasan otpad u njivu ili istočite neke otrove u reku. Nemamo aparate za primenu metoda, to je problem i zato se s pravom bojimo svakog novog potencijalnog zagađivača.
Kako biste savetovali roditelje da pristupe ekološkom vaspitanju dece? Koji su ključni elementi koje treba uključiti u svakodnevni život porodice?
Svi znamo da deca uče na primerima. Prva stvar je da roditelji budu ekološki vaspitani. Često se susrećem sa primerima da su današnje generacije osvešćenije od svojih roditelja. Ta deca putuju, vide kako je u drugim zemljama, to prihvataju i kopiraju. Svakako, važno je da roditelji, zajedno sa školskim sistemom, decu nauče šta je to životna sredina i zašto je važno da je čuvamo. Naravno, ne samo pričom i iz knjiga već i da ih izvedu napolje. Nekada su se deca terala u kuću, a danas je, nažalost, obrnuto. To treba da prihvatimo.
Kako vidite budućnost Srbije kada je reč o ekologiji i očuvanju prirode? Postoje li neki projekti ili inicijative koje posebno izdvajate kao pozitivne primere koji mogu inspirisati ostale?
Postoji sada već dosta projekata i inicijativa i svi su oni dobri, svi oni rade kako konkretne stvari tako i na buđenju svesti. Ono što brine jeste konflikt između njih i institucija, države. Kada je reč o ekologiji, svi moramo biti na istoj strani. Dok se to ne desi, budućnost je i dalje obavijena smogom.
Komentari 0