Kupi mi, kupi mi….

Ponekad se detetu kupuje jer se ne ume reći „ne, to nećeš dobiti“, ili „treba mi vremena da razmislim da li da ti to kupim“. Ako dete narednih dana zaboravi šta je htelo, to je signal da mu to nije ni bilo važno

Kako da mu ne kupim ovu igračku? Doduše, ima već jednu sličnu, ali ovu baš jako želi da ima. Šta je to jedna čokoladica, pa ne košta puno! Kupiću mu. Svi njegovi drugari imaju moderan mobilni telefon, što da nema i on. Meni je dovoljan i ovaj stari, bolje da kupim njemu. Ovo su vrlo česte, gotovo svakodnevne reakcije mnogih roditelja na želje i zahteve dece da im se kupi još nešto.

NE MOŽE SE IMATI BAŠ SVE
Veliki broj roditelja smatra da njihova deca treba da imaju, uslovno rečeno, sve. Spremni su i da se odreknu nečega što je njima neophodno samo da bi udovoljili želji deteta, makar ona bila i preterana. Mnogi razmišljaju ovako „kad nisam imao ja, neka bar on ima“. Koliko su ovakvi stavovi i ponašanja pogrešni, šta stoji iza njih i kakve posledice na formiranje ličnosti deteta oni mogu da ostave?
Aleksandra Jovanović-Mađar, porodični edukator i osnivač Centra za podsticanje razvoja deteta, smatra da je jedna od osnovnih lekcija koju roditelji treba decu da nauče još u najranijem dobu jeste da je nerealno očekivati da se se u životu ima sve.

– Roditelji su ti koji treba da postave granicu do koje se može ići. To se može objasniti vrlo jednostavnom situacijom u marketu: otac i trogodišnji sin u kupovini. Dete veselo trči do mesta gde su čokoladice. Otac mu govori da ih ne uzima, međutim, dete je brže i već ih ima u rukama. Otac ih uzima iz njegove ruke i vraća, objašnjavajući da su čokoladice kupili i pre neki dan i da ih kod kuće ima još. Dete sluša, ali ponovo uzima čokoladice, na šta otac postaje grublji. Ljutito ih vraća i podiže ton. Dete ne odustaje. Sad i ono postaje sve glasnije, a ocu biva neprijatno. Neki ljudi se osvrću na galamu koju stvaraju. Otac ljutito hvata dete i kaže mu „u redu, uzmi samo jednu i idemo kući“. Šta je dete naučilo iz ovakve reakcije roditelja? Naučilo je da ne odustaje, da je potrebno samo da podiže granicu i nastavi da traži ono što želi – objašnjava naša sagovornica, i kaže da se ovaj obrazac ponašanja formira u ranom detinjstvu i da ga je veoma teško korigovati u adolescentnoj dobi deteta.

POSTAVITE JASNE GRANICE
A tada će tražiti mnogo skuplje stvari – najnoviji model mobilnog telefona, najjači kompjuter, skupe patike. Međutim, za to možda nećete imati novca.
– Dete traži, i to je njegov zadatak, a zadatak roditelja je da postavi granicu. Ako, recimo, traži igračku iako kod kuće već ima brdo igračaka, a roditelj mu ipak kupi i onu koju traži, granica je pomerena.
Naša sagovornica ukazuje da prekomernim traženjem materijalnih stvari deca često daju signal da im treba više ljubavi i pažnje. Međutim, nadomeštanje ljubavi kupovinom nije ispravno i od deteta stvara egocentrika koji zanemaruje duhovne vrednosti i ima nisku toleranciju na potrebe drugih ljudi.
Posledica pretrpavanja materijalnim stvarima jeste i ta što dete što više ima, manje ceni ono što ima.
– To je često tačno. Međutim, nije suština ni u količini nego u načinu na koji se dobijaju stvari. Odlaganje zadovoljstva je veština koju imaju uspešni. Borba s frustracijom i osećanjem uskraćenosti doprinosi osnaživanju ličnosti deteta, dok momentalno udovoljavanje uči dete da će stvari dobijati lako i bez velikog truda. Izbor lekcije je na roditeljima – ukazuje Aleksandra Jovanović-Mađar.

AH, TE REKLAME
Prema rečima naše sagovornice, ne treba zanemariti ni uticaj marketinga na roditelje i njihovo ponašanje prema željama dece za materijalnim stvarima.
– Glavna funkcija marketinga u stvari i jeste da ljude učini nesrećnim onim što imaju. Drugim rečima, taman pomislite da imate nešto posebno, kad ono, za vrlo kratko vreme to što imate biva nadmašeno novom generacijom proizvoda koja je atraktivnija od prethodne. Niste više zadovoljni onim što imate i usmeravate se na planiranje kupovine novog proizvoda. Prepoznajete li svoje dete u sličnim situacijama? Marketing manipuliše našim osećanjima i slabostima. Roditelji koji dozvole sebi da uđu u trku s marketingom i teže da ispune sve želje svojoj deci zapravo stvaraju ogorčenost i bes i kod sebe i kod njih.

Izvor: Blic Žena