Koliko se razlikuju dečaci i devojčice

Mališani različitog pola se različito ponašaju. Devojčice su nežnije, opreznije, imaju veću potrebu za fizičkim kontaktom, manje su sklone povredama, u opasnim situacijama su uravnoteženije.

Dečaci su , nasuprot devojčicama, grublji, skloniji nebezbednim igrama i « istrazivačkim » poduhvatima, igraju se u većim grupama u odnosu na devojčice.Orjentisani su ka postizanju ciljeva, takmičarskog su duha, okrenuti su ka intelektualnoj sferi.

U izražavanju emocija jos uvek vladaju stereotipi. Dok devojčice plaču, dečaci svoje negativne emocije « čuvaju u sebi ». Činjenica je da oni jesu veoma različiti. Drugačije razmišljaju, drugačije se ponašaju, drugačije komuniciraju i biraju sasvim različite puteve na svom odrastanju. Različitosti postaju oštrije ulaskom u pubertet. Ako znate kako vaša deca doživljavaju svet, onda ćete biti mnogo bolje opremljeni da prođete kroz turbulentno doba puberteta.

Dečaci u doba puberteta postaju nezgrapni, nespretni, njihovo detinjasto ponašanje smenjuje se sa naletima muškosti.U pojedinim situacijama postaju izrazito stidljivi, dok su u grupi veoma smeli i bučni. Često se žale na « dosadu » iako ne umeju da definišu kako se zapravo osećaju. Smenjuju se faze « izgaranja » u nekoj aktivnosti, do naizgled potpune nezainteresovanosti. Majke naročito postaju zabrinute kada primete da njihovi mali dečaci odjednom više neće da se maze, pribojavajući se da ce postati neosetljivi “grubijani”. Obavezama pristupaju stihijski, završavajući ih u poslednjem minutu, iako iza prividne nezainteresovanosti stoji strah od neuspeha…

A devojčice ?  Prolazeći kroz pubertetske promene, osećaju se sasvim drugačije nego što su se osećale dok su bile daleko od puberteta. Kod njih se sve dešava očiglednije nego kod dečaka. Postaju opsednute svojim manama, osećaju se nesigurno zbog svega šta im se dešava, stalno se upoređuju, mere i vagaju.  Tražiće svoje mesto pod suncem na osnovu površnih merila – odeće, šminke ili frizure. U ovim godinama često osciluju između želje da ostanu devojčice ili postanu «zavodnice ».  Za razliku od dečaka, kojima je merilo pripadnosti grupi odanost jednih drugima, devojčice često menjaju “saveze” okrečući se protiv “onih drugih” Sklonije su verbalnom nasilju i  korišćenju “prefinjenijih ” metoda dobijanja prihvaćenosti i popularnosti.Uticaj drugarica je snažan, a s godinama izbor prijateljica će se suziti na one sa istim merilima.

 Kako se roditelji snalaze u novoj fazi odrastanja dojučerašnjih “klinaca i klinceza”?

Najbolji pristup je da razumete kako oni funkcionišu i da u skladu s tim prilagodite svoje reakcije. Budite uvek tu kad im zatrebate. Potrebne su im jasne granice – šta je poželjno, a šta ne, i šta se od njih očekuje.

Dečaci su podjednako osetljivi kao i devojčice – iza ljutitog ponašanja se može kriti uznemirenost, strah ili nesigurnost. Fokusirajte se na bitne stvari, kako biste izbegli šansu « da od drveca ne vidite šumu ». Budite jasni, ubedljivi, direktni i dosledni, kako biste izbegli nejasnoće u komunikaciji. Deci dajte strukturu. Sarađujte i dogovarajte se kao tim.Oni moraju znati da ih prihvatate onakvom kakva jesu.

Marijana PetrovićAutor: Marijana Petrović

diplomirani psiholog, specijalista medicinske psihologije.

Uže područje rada – deca, adolescenti i porodica.
Od stručnih edukacija ima završenu psihoanalitički orjentisanu psihoterapiju dece i adolescenata, mentalnu higijenu razvojnog doba, osnove porodične kao i REBT terapije namenjene deci i adolsecentima.
Preko dvadeset godina radila na Vojnomedicinskoj akademijina Kabinetu za psihijatriju i Dečjem dispanzeru.
Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete“ i "Pedijatar"

Kontakt telefon: 063/80-74-958

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA