Klopke za roditelje

Ponašanje deteta

Dete je razmaženo, besni ukoliko ne dobije ono što želi, teško prihvata odlaganje zadovoljenja svojih potreba, nesigurno je u kontaktu s decom, hirovito, nesamostalno.

Mogući ishodi

Nesnalaženje ili teško snalaženje u nekim svakodnevnim situacijama, teškoće u odnosu sa vršnjacima, netolerancija, egocentričnost, problemi u odnosu sa autoritetom, loše radne navike, teškoće u kontroli impulsa (agresivnost,napadi besa i sl.), nesamostalnost, izbegavanje da se preuzme odgovornost (uvek je kriv neko drugi: vaspitačica, drug, učiteljica, profesor, vi…).

„Ukoliko dete štitite od stvari i situacija od kojih ne treba da ga štitite, ono će, pre ili kasnije, morati da se suoči s njima, ali tada, verovatno, na neefikasan način.“

Izlazak iz klopke

Ne mistifikujte neke uobičajene situacije. Ne štitite dete od onoga od čega ga ne treba štititi. Od sasvim ranog uzrasta, tj. od prve godine, uvodite pravila lepog ponašanja. Neka se dete uči da kaže hvala, molim te, izvini… Prilagodite očekivanja uzrastu deteta. Detetu od godinu dana neće biti baš jasno očemu se radi, ali vremenom će naučiti. Kod dece u uzrastu od tri do četiri godine postepeno razvijajte strpljenje. Nemojte dopuštati da dete staro četiri-pet godina, na primer, u razgovoru sa odraslima vodi glavnu reč i prekida vaš razgovor kad god poželi.

Postepeno podižite nivo tolerancije na frustraciju kod svog mališana. Novorođenčetu ne treba odlagati dojenje i puštati ga da dugo plače, ali dvogodišnjaku treba reći da će čokoladu dobiti posle, a ne pre ručka; od četvorogodišnjaka treba tražiti da se izvini ako nekoga povredi i da posle igre sam pokupi igračke, da vam pomogne da postavite sto za ručak; od osmogodišnjaka treba tražiti da baci đubre, od desetogodišnjaka da ode u prodavnicu, od dvanaestogodišnjaka da opere sudove i pričuva mlađu sestru…

Vi ste, kao roditelj, zaduženi za postavljanje pravila u kući.

Sasvim je neprimereno da, zarad negovanja slobode, detetu u uzrastu od dve do pet godina dozvoljavate da samostalno donosi odluke u vezi s tim šta će da obuče, da jede ili kako će da se ponaša. Šta ćete da uradite ako izvadi letnju suknju u januaru ili ako poželi da jede kokice treći put istog dana? Ono što možete uraditi jeste da detetu ponudite izbor: „Je l’ hoćeš da obučeš plavi ili crveni džemper?“. Ili: „Hoćeš li viršle ili sutlijaš za večeru?“

„Reagujte na neprimereno ponašanje; ne preskačite ga komentarima, kao što su: „hiperaktivan je“ ili „kako je živahna, ne mogu joj ništa“.“