Istraživanje je pokazalo i da je došlo do pogoršanja uhranjenosti najsiromašnije dece – 14 odsto njih zaostaje u rastu, dok je svako deseto dete mlađe od pet godina iz romskih naselja pothranjeno.
Samo polovina najsiromašnije dece uzrasta od 6 do 23 meseca dobija najmanje dva mlečna obroka dnevno, a stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima skoro je dvostruko veća u odnosu na nacionalni prosek.
Tek polovina dece u Srbiji pohađa neku vrstu programa učenja u ranom detinjstvu – samo devet odsto najsiromašnije dece i šest odsto dece iz romskih naselja uzrasta od 3 do 5 godina ide u vrtić, u odnosu na 82 procenta dece iz najbogatijih domaćinstava.
Svako četvrto jednogodišnje dete se fizički kažnjava, a skoro 40 odsto dece uzrasta od 10 do 14 godina izloženo je nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće.
Još uvek je široko rasprostranjeno verovanje da je za decu sa fizičkim ili senzornim smetnjama u razvoju i invalididtetom bolje da idu u specijalne škole, taj stav ima 52 odsto stanovništva, dok 68 odsto isto misli i za decu s intelektualnim smetnjama.
U izveštaju se ukazuje i na to da ulaganje u najugroženiju decu može obezbediti direktne i dugoročne koristi – u proseku, svaka dodatna godina školovanja deteta povećava njegovu zaradu kada odraste za oko 10 procenata, a svaka dodatna godina školovanja koju završi mlada osoba u nekoj zemlji, doprinosi opadanju stope siromaštva u toj zemlji za devet procenata.
Istraživanje je pokazalo da će 69 miliona dece umreti od uzroka koji se uglavnom mogu sprečiti, 167 miliona dece će živeti u siromaštvu, a 750 miliona žena će se venčati još u detinjstvu ako se aktuelni trendovi nastave do 2030. godine, do kada je predviđeno da se ostvare Ciljevi održivog razvoja – osim ako se svet u većoj meri ne fokusira na teškoće sa kojima se suočavaju najugroženija deca.
U izveštaju se ističe da je ostvaren značajan napredak u spasavanju dečjih života, upisivanju dece u školu i izbavljanju ljudi iz siromaštva, kao i da su stope smrtnosti dece mlađe od pet godina na globalnom novou više nego prepolovljene od 1990. godine,.
Dečaci i devojčice pohađaju osnovnu školu u podjednakom broju u 129 država, a broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu širom sveta skoro je upola manji nego što je bio tokom devedesetih godina prošlog veka, piše u izveštaju.
Međutim, u izveštaju se ukazuje i na to da napredak nije bio ujednačen ni fer, jer najsiromašnija deca imaju dvostruko veće šanse da umru pre svog petog rođendana i da budu hronično pothranjena nego najbogatija deca.
U velikom delu južne Azije i podsaharske Afrike, deca koju rađaju neobrazovane majke imaju tri puta veće šanse da umru pre nego što napune 5 godina, nego deca koju rađaju majke sa srednjom školom, dok devojčice iz najsiromašnijih domaćinstava imaju 2,5 puta veće šanse da se udaju dok su još deca nego devojčice iz najbogatijih domaćinstava, navodi se u izveštaju.
Komentari 0