Kako vaspitati devojčicu koja će znati da ceni sebe

Majka ima presudnu ulogu i šalje poruke koje će kasnije odrediti život njene ćerke

Nasuprot tome, negative poruke obično šalju nesigurne majke koje nisu u dobrom kontaktu same sa sobom i kojima je puno važnija slika koju ostavlja na okruženje nego kako se njena devojčica oseća, šta joj stvarno treba i ko je ona. Njima je važnije da njihova devojčica bude dobra, nego da bude dobro. Psiholog objašnjava da majke koje šalju nezdrave poruke zapravo same nisu doživele prihvatanje, i zdravu podršku od svojih roditelja i ponekad su to žene koje se naglašeno trude da budu dobre majke, žrtvuju se, trude i rade puno toga što, nažalost, njihovim devojčicama nije uopšte potrebno, i iz “dobrih namera” pokušavaju svoje dete silom ukalupiti u neku poželjnu sliku i šemu života u kojoj se zna “što i kako je dobro i kako treba”.

Kako mama hrani svoje dete?

Taj pristup se može videti i u načinu na koji majka hrani svoje dete: “U ovom slučaju, ona ne hrani dete kad dete oseti glad, već ga hrani svakih nekoliko sati ‘jer to tako treba’, što nažalost podržavaju i neki ‘autoriteti’ koji ne razumeju suštinu ranog razvoja. Posledica takvog tretmana je da dete oseća veliku frustraciju, s vremenom mora potisnuti svoje prirodne impulse koji mu poručuju kada je gladno i mora da jede ‘kad se jede’.

Ili, na primer, neke majke nude hranu detetu da ga umire svaki put kao odgovor na plač, dete to s vremenom prihvati jer nema izbora i tako opet gubi kontakt sa svojim telom koje nije bilo uvaženo. Sa vremenom izgubi kompas pa se kasnije u svakoj nezgodnoj situaciji ‘teši’ hranom.

Na sličan način deluju situacije u kojima je dete postiđeno, ili kada dobije pogrešne poruke o seksualnosti – zbog toga kasnije ima problem s ličnom seksualnošću u kojoj se ne snalazi, razvije promiskuitetno ponašanje ili potisne seksualnost kao nepoželjnu ili problematičnu.

Dete uvek izgubi bitku između toga hoće li slušati sebe ili će slušati one koji se brinu o njemu – jednostavno zato jer nema izbora, kaže naša sagovornica i dodaje kako ove primere potiskivanja, iskrivljavanja, zanemarivanja vlastitih potreba i telesnih impulsa, jer nisu bili uvaženi, možemo proširiti na gotovo sve aspekte života, a posledice su kasnije poremećaji ishrane, razni oblici zavisnosti, razvijanje krive slike o svom telu, problemi u odnosu prema sebi i drugima.