Pomozite deci da se pravilno izraze
Prkos je izraz detetove frustracije i ono ga koristi kad mu je ono za šta se bori jako važno. Otpor je uvek odraz potrebe da se nešto promeni u uhodanom redu
Foto:Jiparker
Vaš mališan baš ne želi navući čarape, a vaša je devojčica “čvrsto odlučila” da danas ne ide u školu. Nakon što iscrpite ceo spektar molbi, pretnji i ucena, često ste već na početku radnog dana tako iscrpljeni da se jedva krećete. A naši najdraži i dalje teraju po svom. To je čin otpora koji neki stručnjaci pripisuju nižoj emocionalnoj inteligenciji.
Tačnije, reč je o sklopu sposobnosti (samorazumevanja, samokontrole, samouverenosti, empatije …) koje nisu suprotne nego komplementarne racionalnoj inteligenciji. Stručnjak za osetljivu decu Morin Heali tvrdi da se otpor češće pruža upravo kod emotivno inteligentnije dece i da je on odraz unutrašnjih procesa. Takva deca, tvrdi ona, zapravo slušaju svoju “unutrašnju mudrost” i umesto da se pridruže drugoj deci koja bespogovorno i poslušno ispunjavaju svoje obaveze, oni poručuju da takvo ponašanje “njima nije u redu”.
Treba hrabrosti da se istupi i pokaže kako se osećanja. Slično misli i magistar psihologije i praktičarka teorije igrom Tea Knežević. – Prkosno reagovanje deteta je karakter njegovog otpora. Tako dete pokušava držati određenu dozu kontrole nad situacijom pa onda ne želi da popusti. Inat je izraz detetove frustracije i ono ga koristi kada mu je nešto za šta se bori jako važno.
Odrasla osoba tada može verbalizovati razumevanje deteta tako da mu kaže da zna da mu je to baš jako, jako važno i tek tada, kad se dete smiri, onda mu mirnim ali jasnim i odlučnim glasom treba postaviti granicu.
Opor je uvek odraz potrebe, ističe Heali, da se nešto promeni u uhodanom redu i bez toga ne bi bilo promena ni velikana poput Majke Terezije, ali ona je ipak bila odrasla kad je počela da se menja svet. A prvi korak u pomoći našem inatljivcu treba biti, slažu se stručnjaci, razumevanje. A ono počinje s razgovorom u kojem bi vam dete moglo otkriti šta ga zaista muči i zajedno razmotrite neka moguća rešenja. Najvažnije je, napominje Heali, ne gubiti strpljenje.
Prkosno dete je izazov i čini se teško za savladati,ipak istina je da je često takvo jer se smatra neshvaćenim. Njih na takvo ponašanje podstiče unutrašnji impuls, a nemaju razvijene veštine da drugačije pokažu kako se ne slažu sa onim što se od njih traži. Zato su tu roditelji i druge bliske osobe da mu pomažu da razvije te veštine i pokazuju mu da se može i bez nedopustivih i neprimerenih prkosnih gestova (bacanje stvari, lupanje vratima …). Najbolji je način da ste tu za njega, da vam u tom trenutku može reći kako se oseća. Naravno, da nisu sve situacije pogodne za pregovore, na primer, odlazak zubaru može se odložiti, ali ne i izbeći, baš kao i pranje zuba. Tada duboko udahnite i sledite savet Tee Knežević, psihologa:
– Kako biste podstakli dete da promeni svoju reakciju, važno je smanjiti pritisak na dete i na neki način mu pomoći da se opusti. Treba normalizovati situaciju i ne ulaziti u borbu moći s detetom jer se nakon borbe moći najčešće obe strane osećaju loše. Tek kada se smiri i opusti, dete će moći odabrati da se drugačije ponaša.
Prvi korak u pomaganju malom inatljivcu je razumevanje
Prkosno dete izazov je i čini se teško za vaspitanje, ali istina je da je često takvo zato što se oseća neshvaćenim. Njih na takvo ponašanje podstiče unutrašnji impuls, a nemaju razvijene veštine da drugačije pokažu da se ne slažu sa onim što se od njih traži ili očekuje.
Tek kad se smiri, dete može drugačije da se ponaša
Roditeljsko je strpljenje ključno da bi se smirilo prkosno dete bez previše natezanja. Ako mu se otvoreno suprostavite, pozivajći se na roditeljski autoritet, dovešćete se u borbu moći u kojoj obe strane gube. Tek kad se mališan smiri, porazgovarajte o granicama.
Snježana Babić Višnjić
Zdravo, imam jedno pitanje a ono se odnosi na ponasanje mog petogodisnjeg sincica. Naime, uhvati ga period kada mu nista ne odgovara, ustaje mrzovoljan, leze mrzovoljan, za svaku sitnicu lako zaplace. Ne dozvoljava da mu se objasni nesto, jer, “on to zna, on je to hteo da kaze ili pokaze”ima momente kada je grub prema meni, da kaze ne volim te, ti si grozna mama..i tako. Ne reagujem ali mu kazem da je to ruzno i da se to mami ne govori. Objasnjavala sam da je ruzno da place za svaku sitnicu i da se vredja,jer tako umara i roditelje, i vaspitace i da niko ne voli takvo dete pa ni drugari. Nema neki konkretan odgovor kada pitam -sta mu je?sta je u pitanju? Pomislim da je razmazen, ali ja zaista nisam takav roditelj, cak kazu i da sam stroga, naravno u onim stvarima koje se trebaju ispostovati i ocuvati dosledno. Imam decaka mladjeg od njega 1god. i dva meseca. I cekamo jos jednu bebu. Jutros sam se zaprepastila kada mi je ustavsi opet ljut rekao DEBELA. Ja kazem sta si to rekao?! Pa imas veliki stomak!! Moje pitanje je, sta se po vasem misljenju s njim dogadja? I da li ja gresim? Ako je da, gde? Hvala Vam.
Postovani, imam bebu od 8 meseci koja se inati jako cesto, naprosto mi je neverovatno da tako mala beba bude kapriciozna…Veoma cesto ima izlive besa u smislu vristanja i zatezne grimase lica kada pokusamo da joj uzmemo iz ruke stvar koju je dokopala, a nije primerena za igranje…Koliko je ovo normalno? Vec me pomalo plase ovakve reakcije bebe
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra