Foto: Canva
Koliko često grlite svoju decu?
Svi živimo brzo i vodimo stresan život i imamo bezbroj briga kao roditelji, ali je kristalno jasno da je najvažnije da s vremena na vreme zastanemo i nežno zagrlimo svoje dete. U proteklih 10 godina sprovedeno je niz istraživanja koja su naglasila da bitnu ulogu igra veza između privrženosti u detinjstvu i zdravlja i sreće u budućnosti.
Na osnovu podataka istraživačkog centra „Child Trends“ – vodeće neprofitne istraživačke organizacije u SAD, čiji je jedan od primarnih ciljeva poboljšanje života i izgleda za budućnost dece, mladih i njihovih porodica – naučna istraživanja dokazuju da roditeljska toplina i privrženost imaju dugotrajni pozitivni ishod u životu dece.
Voljena deca izrastaju u dobre ljude
Kao ishod ove vrste privrženosti javljaju se visok nivo samopouzdanja, poboljšan javni nastup, bolja komunikacija između deteta i roditelja, manje psiholoških problema i problema u ponašanju. Nasuprot tome, deca koja nemaju privržene roditelje često imaju niži nivo samopouzdanja i osećaju se otuđeno, neprijateljski su nastrojena, agresivna i nedruželjubiva.
Veza između roditeljske naklonosti i dečje sreće i uspeha potvrđena je u više nedavno sprovedenih studija.
Deci je potrebna ljubav, ne skupe aktivnosti
Istraživači Medicinske škole Univerziteta Duke su 2010. godine otkrili da bebe čije su mame vrlo privržene i pažljive odrastaju u srećnije, otpornije i manje anksiozne ljude. U ovu studiju je bilo uključeno 500 ljudi od perioda kada su oni bili bebe sve do njihovih tridesetih godina. Psiholozi su sprovodili nekoliko razvojnih testova dok su posmatrali interakciju majki sa svojim osmomesečnim bebama.
Psiholozi su ocenjivali nivo majčine privrženosti i pažnje na skali od pet nivoa – od „negativnog“ do „preteranog“. Skoro 10% majki je pokazalo nizak nivo privrženosti, 85% je pokazalo normalnu količinu privrženosti, dok je oko 6% pokazalo visok nivo privrženosti.
30 godina kasnije, isti ispitanici su intervjuisani o svom emotivnom zdravlju. Odrasli čije su majke pokazivale preteranu naklonost su bili mnogo manje skloni stresu i anksioznosti od ostalih. Takođe, manje je verovatno da bi bili neprijateljski nastrojeni u odnosu sa drugim ljudima i imali psihosomatske simptome.
Istraživači su zaključili da hormon oksitocin može biti odgovoran za ovaj efekat. Oksitocin je hemijska supstanca u mozgu koja se oslobađa kada osoba oseća ljubav i povezanost. Dokazano je da pomaže roditeljima da stvore čvršću vezu sa svojom decom, gradeći osećaj poverenja i podrške među njima. Ova povezanost najverovatnije pomaže našem mozgu da proizvodi oksitocin, budeći u detetu više pozitivnih emocija.
Potom, u studiji iz 2013. godine, sprovedenoj na Univerzitetu u Kaliforniji, otkriveno je da bezuslovna ljubav i privrženost roditelja čini dete emocionalno srećnijim i manje anksioznim. Dokazano je da se njihov mozak menja kao rezultat osećaja privrženosti.
Suprotno, negativan uticaj zlostavljanja u detinjstvu i manjak privrženosti utiču na decu, kako mentalno tako i fizički. Ovo može dovesti do raznih vrsta zdravstvenih i emotivnih problema tokom života. Ono što je zanimljivo je da naučnici misle da privrženost roditelja može da zaštiti pojedince od štetnih efekata stresa u detinjstvu.
Komentari 0