Kako podizati decu sa atopijom

Kada pričam ljudima kako mi je dvogodišnje dete punilo paprike smesom od pirinča i mlevenog mesa sa lukom, mnogi misle da preterujem, ali tome apsolutno nema mesta čuđenju. Ako je dete voljno, a skoro sva deca obožavaju da budu desna ruka u kuhinji, zašto ne biste probali da im date malo veći izazov.

Pročitajte kako sam organizovala pripremu i kuvanje hrane za malog alergičara.

Deca vole da mute, sipaju, mese, mešaju, i ne samo da mogu biti stvarna pomoć u kuhinji dok vi obavljate neku drugu radnju, već se uče koliko je hrana važan deo života i postepeno se uvode u samostalno pripremanje obroka.

Počnite od jednostavnih zadataka, kao što su mešanje, a onda ih lagano usmeravajte na ozbiljnije radnje.

Deca obožavaju da rukuju sa kuhinjskim aparatima, kao što su sokovnici, mikseri ili seckalice, ne plašite se da im objasnite kako da njima rukuju.

Prvi ozbiljniji test za roditelje je period polaska u vrtić. Naše predškolske ustanove uglavnom nemaju pravilnik o ishrani dece sa alergijama na hranu, ali zahvaljujući pojednincima, priprema jelovnika je moguća. Najveći problem može biti u pronalaženju osobe koja je spremna da se uhvati u koštac sa vašim problemom. Ako dete ima problem sa dermatitisom – da ga namaže kremom, na primer.

Ukoliko dete ima alergiju na inhalacioe alergene koji mu uzrokuju rinitis ili astmu, obavezno obavestiti vaspitače i instituciju o teme. Uklanjanje alergena je prvi korak u prevenciji alergijske reakcije. Kod nas u vrtiću su, recimo, na jesen skupljali plodove jeseni i vaspitčica mi je igrom slučaja pokazala koru od drveta lipe, na koju je moj mališan ovog leta imao ozbiljniju alergijsku reakciju. Kontaktne alergije mogu biti iznenadne, tako da ako dete ima problem sa jednom vrstom biljke, nije isključeno da može imati i na ostale. Sve to treba naglasiti nadležnima, a najbolje bi bilo ostaviti pisani trag u kome će lekar naglasiti ozbiljnost problema.

Drugi problem je dostupnost namirnica. Retko koja kuhinja se snabdeva drugačijim vstom brašna, a brašno je uglavnom najveći problem, jer su sve užine bazirane na proizvodima koji se prave od brašna (kolači, kiflice, mafini…). U tom slučaju, detetu može biti ponuđen sutlijaš ili puding, ili ukoliko dete ne odbija voće (a deca sa alergijama često sama odbijaju voće i određeno povrće, iako nije dokazana alergija, zbog enzima koja sadrže i koja im otežavaju varenje).

Edukacija vaspitača i kuvara je veoma važna.

U školskom uzrastu, kada dete već ima predstavu o namirnicama koje sme da jede,  može nastati nov problem: svesno kršenje i uzimanje namirnica koje su zabranjene,  da ne bi odskakalo od društva. U ovom periodu deca žele da budu ista, da se ne razlikuju od druge dece. Uklopljavanje u ekipu je moguće ukoliko ste isti, isto se ponašate, isto se oblačite, isto jedete.

U tom slučaju, ne treba odmah paničiti, a nikako ne treba kažnjavati dete. Potrebno mu je dobro objasniti da je pogrešio i da nastavljenje uzimanja zabranjene namirnice može dovesti do ozbiljnih posledica (anafilaksija ili oštećenja creva ukoliko je celijakija u pitanju).

Roditelji deteta sa alergijama na hranu se pored boravka u vrtiću i školi, najviše plaše putovanja. Bilo da je u pitanju jednodnevni izlet ili letovanje, roditelj se posebno priprema za svaki obrok van kuće. Kada je reč o samostalnom odlasku deteta na izlete i ekskurzije, to tek predstavlja problem. Ali veoma je važno da se detetu ne uksraćuju putovanja sa drugom decom. Dobra priprema i organizacija su pola posla. Bezbedno putovanje je dobro organizovano putovanje.

– Obavestite sve koji imaju veze sa putovanjem: učitelja, razrednog starešinu, turističku agenciju, hotelske službenike, kuvara, menadžera hotela, animatora, doktora.

– Napravite plan ishrane i obezbediti namirnice koje su potrebne ukoliko ih hotel ne obezbeđuje, kao što je to slučaj sa bezglutenskim hlebom i užinama.

– Nikad ne zaboravite putno osiguranje i lekove (pumpicu, antihistaminike, bebihaler…), a kada se smestite, proverite gde se nalazi lekar u mestu vašeg turističkog boravka.

Pripremiti okruženje na problem koji dete ima. Treba pričati o tome, a ne stavljati pod tepih i sakrivati problem, kako bi dete pre svega bilo bezbednije. Informisanje osoba sa kojim dete dolazi u kontakt je od izuzetnog značaja za prevenciju.

Dobro je da se svi prijatelji, vaspitači, učitelji i treneri obaveste o problemu. To je izuzetno važno za bezbednost i prevenciju, ali i za eventualni kontakt sa alergenom koji može da uzrokuje anafilaksiju.

Nadam se da sam nekim mamama pomogla sa mjim iskustvom i savetima, pišite mi i na Facebook strani ili ostavite komentare na blogu, mnogima će vaše iskustvo značiti.