Kako naučiti dete da kontroliše emocije

3. Razvijanje strategija

Iako pre ili kasnije svi naučimo da red ispred kase u supremarketu nije najbolje mesto za nekontrolisani izliv nezadovoljstva, to ne znači da ne doživljavamo frustraciju u situaciji kada kasnimo, a zaglavljeni smo u saobraćajnoj gužvi. Mada ne možemo uvek da konrolišemo svoja osećanja, možemo da kontrolišemo način na koji ih izražavamo.

Koristeći jednostavne strategije koje se lako pamte, možete pomoći razvoju deteta. Ukoliko dete ima problema sa određenom vrstom agresivnog ponašanja, pomozite mu da verbalno izrazi ono što ne može i ono što može, kao na primer: „Kada sam ljut, ne smem da udarim svoga brata, ali smem da lupam nogama o pod i da stiskam loptu.“ Takođe je moguće pronaći vezu između raspoloženja i zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i spavanja: “Ponekad kada osećam frustraciju, dovoljno je da pojedem neku vočku ili da odspavam, pa da se osećam bolje.”

4. “Čitanje” slika

Istraživanja pokazuju da čitanje umetničke proze pomaže razvoju empatije. Slikovnice nam pomažu da kod mališana razvijemo emotivnu pismenost, uz pomoć ilustracija koje deluju kao okvir za vizuelni kontekst. Kada u priči dođe do određenog srećnog, zastrašujućeg ili frutrirajućeg obrta, treba zastati i zajedno sa detetom pogledati sliku. „Pogledaj je – šta msiliš, kako se ona sada oseća?“ Proučite izraz lica junaka iz priče, njihovu pozu i postupke. Istu ovu tehniku možete primeniti i kada zajedno gledate nešto na ekranu.

5. Vežbe usredsređene meditacije

Koncept usredsređene medictacije potiče iz Budizma, a danas je opšte-prihvaćen među lekarima i nastavnicima kao sredstvo kojim se potpomaže metalno zdravlje i poboljšava samoregulacija emocija. Ključni princip ovih vežbi jeste umirivanje tela i duha i usmeravanje celokupne pažnje na pojave u okruženju – zvuke, mirise i prizore. Vežbajte da sa svojim učenicima ili decom – sedate u tišini 60 sekundi, a zatim ispričajte jedni drugima šta ste videli i čuli. Uvedite svakodnevne ‘šetnje osluškivanja’ u parku ili u susedstvu. Pre spavanja, ili po završetku časova u školi – ispirčajte drugima o malim zadovoljstvima koje ste imali tog dana.

Emotivna pismenost je osnova za bilo kakav napredak, baš kao i učenje slova maternjeg jezika. Kao što psiholog Danijel Goleman kaže: „Ukoliko neko ne koristi svoje emotivne sposobnosti i ne poseduje svest o samom sebi, ukoliko ne može da kontroliše silinu svojih emocija, ne poseduje saosećanje i iskustvo istinskih odnosa sa drugima, takva osoba ne može uspeti u životu, bez obzira na inteligenciju.”