Ah, ti divni saveti
Ja gajim svoju decu onako kako smatram da je ispravno, kako smo se suprug i ja dogovorili i to je, bar za nas, jedino bitno. Valjda je svima jasno da niko ne voli da im se priča kako bi trebalo da postupaju sa svojom decom i suptilno im se trlja na nos da su loši roditelji? Valjda vam je jasno da svaka (ili bar većina) majka radi ono što misli da je najbolje za njeno dete? Ne.
Svi, ama baš SVI, znaju SVE o mojoj deci bolje od mame. Svi sebi daju za pravo da komentarišu i savetuju. A mi mame baš volimo da nam se priča kako nesto radimo pogrešno. Ma šta volimo?! Obožavamo!
A da ne zaboravim na one savete u obliku dobronamernih pitanja:
– Nemaju čarapice? Da im nije hladno? – jer ja želim da mi se deca smrznu.
– Napolju je trenutno 35 stepeni, da li je vama hladno?
Zatim imamo i savete uperene mami kroz obraćanje bebi:
– Jaoooj što sam leeep, ali zašto mi mama nije stavila kapicu da mi čuva uši od hladnoće? – kao da će uši da pobegnu.
– Napolju je trenutno 35 stepeni, da li vi nosite kapicu da vam čuva uši?
Onda imamo i one direktne savete:
– Nemoj da im stavljaš tu zaštitu jer ne mogu da dišu – jer ja, očigledno, želim da ugušim svoju decu, a zaštita je tetra pelena, koja pokriva samo deo kolica zbog sunca, a vazduh dolazi sa druge strane.
– Ne želim da ih izlažem suncu kad su ovako mali (tada im je bilo mesec dana, prim. mama), zato i jeste zaštita tu.
I naravno, one indirektne:
– Hm, tako je i moja sestra nosila bebu pa ga je navikla na ruke! – jer to je najgora stvar koja može da se desi.
– Šta tu ne valja? Bliskost je bitna bebama, kao i svakom drugom živom biću i svakako će doći dan kad ne budu hteli da ih nosim. Mazim ih i nosim do mile volje i nikom ne branim da ih uzme u ruke zbog „navići će se na ruke“. I stvarno, ali najiskrenije, ne zanima me kako je vaša sestra to radila. Da me je zanimalo, pitala bih.
I onda, zapitkivanje iz radoznalosti:
– Joj, da li vam neko pomaže?
– Ne, sama sam sa njima.
– Jao strašno! Pa kako izdržavate to? Užas! – kao da čuvam 10 besnih pasa, a ne 2 bebe.
I tako dok šetate od nepoznatih ljudi dobijate gomilu saveta, a budući da imate blizanačka kolica pravi ste magnet za sve ljude. Prilaze, savetuju i govore vam šta oni misle da je najbolje jer eto, vi, mama, nemate pojma.
U Srbiji SVI sebi daju za pravo da vas savetuju, u vezi sa apsolutno svim u vašem životu, a kamoli u vezi sa odgajanjem dece.
Kupovina
Jaoj, koliko nepotrebnih stvari ima na svim onim spiskovima za kupovinu. I koliko prodavci i prodavačice vole da vas ubeđuju u nešto, samo da bi prodali.
Kupujemo kadicu i stalak:
– Bolje vam je da odmah kupite veću kadicu i veći stalak, ova će vam biti dobra samo par meseci, posle će biti mala.
– Posle će sedeti u njoj, nije problem. Neću da kupim skuplju, jer nema potrebe.
Kupite određene pelene i na kasi vas pita:
– A zašto ne kupite ove? Bolje su!
– Nama ove više odgovaraju, zato ih kupujem.
– Ali ovaj je jeftiniji.
– Kao što rekoh, nama su ove bolje. I nemojte da pakujete, ne treba nam kesa.
– Ne treba kesa? Ali kulturnije je!
Spakuje vam tako pelene u kesu i još vam usput kaže da ste nekulturni. Jer sramota je šetati pelene? Dobro da ih nije prvo umotala u papir, da se kroz providnu kesu ne vidi šta nosim, kao što na selu rade sa ulošcima, jer od sramote može da se umre.
Rešite da kupite bodiće i tražite pomoć od prodavačice zato što je sve razbacano, pa ne možete da našete broj.
– Treba mi šest bodića, skroz različitih, velicina 68, za dečake.
– Šest komada? Šta će vam toliko?
– Za blizance! – ali ZAŠTO moram da objašnjavam?
– A što nećete onda iste?
– Pa eto, neću. – i opet, ZAŠTO moram da objašnjavam?
Razumem da neka pitanja postavljaju zato što je trenutno neka akcija pa su u obavezi, ali zaista moraju da misle bolji način. A ako kažem da nešto neću, molim vas ne pričajte mi šta vi mislite da je bolje. Kupite sebi šta god želite, uopšte me neće zanimati, niti ću vas savetovati da učinite drugačije.
Suma sumarum
Da ponovimo i utvrdimo – odgajam svoju decu kako smatram da je ispravno, kupujem ono što ja smatram da je potrebno i ne tražim od drugih da rade isto što i ja. Ne savetujem druge mame, osim ako me pitaju, a i tada im kažem kako bih JA uradila, ali da je najbolje da odluče sami.
Da sam slušala sve savete i komentare, od stresa bih se zaista porodila pre vremena, preplakala od straha da mi ne ukradu bebe i verovatno doživela tri nervna sloma.
Uspona i padova ima, ali mi je život divniji, anegdota i doživljaja sa našim mališanima iz nedelje u nedelju je sve više, ne uspevam sve ni da popamtim.
I jako mi je žao ako sam nekog ovim tekstom uvredila, ali ovo je moje mišljenje i to su moji doživljaju gajenja blizanaca u Srbiji.
Izvor: 24.sata
Komentari 0