Rast je složen proces, tokom koga se menja telesna masa, visina, oblik i proporcije tela. Neophodan preduslov za normalan rast je zdravlje deteta. Akutne bolesti ne usporavaju rast, dok hronične mogu da dovedu do značajnog, pa i nenadoknadivog poremećaja rasta.
Šta sve utiče na rast?
Niz međusobno povezanih faktora utiče na brzinu kojom će date rasti i kolika ća biti njegova konačna visina. Genetski potencijal( visina oca i majke) određuje očekivanu visinu. Da bi dete tu visinu postiglo i preraslo, neophodna je pravilna i uravnotežena ishrana, odsustvo hroničnih bolesti, kao i povoljna emocionalna klima u kojoj dete raste. Svi ovi faktori se usklađuju kroz rad endokrinih žlezda: hipofize (sitna žlezda koja se nalazi sa donje strane mozga), štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda. One luče hormone koji stimulišu rast u dužinu i sazrevanje kostiju.
Merenje rasta
Na osnovu merenja velikog broja dece konstruišu se tabele i grafikoni koje pedijatar koristi kao standard za upoređivanje visine i brzine rasta pojedinog deteta u odnosu na ostalu decu. U Srbiji se koriste tablice britanskih i američkih autora, jer u našoj zemlji nikada nije sprovedeno sistematsko merenje dece raznih uzrasta, tako da naš „standard“ ne postoji. Srećom, odstupanja između različitih naroda nisu značajna, tako da to ne ometa pedijatra u svakodnevnom radu u savetovalištu.
Masa se lakše meri, najbolje ujutru, sa što manje odeće. U prvoj godini života masa je bolji pokazatelj napredovanja deteta, dok kod strarijeg deteta prednost ima rast u visinu. U prvih šest meseci dete udvostruči, a na kraju prve godine utrostruči porođajnu težinu. Kasnije dete mnogo manje povećava svoju masu. Telesna masa se tumači u odnosu na visinu,najčešće se preračunava indeks telesne mase.
Visina deteta se u prve dve godine meri u ležećem, a potom u stojećem položaju. Dužina novorođenog deteta je oko 52cm, dečaci su u proseku nešto duži. Brzina rasta u prvoj godini je veoma velika, oko 25 cm, a u drugoj oko 12 cm. U trećoj godini dete poraste oko 8 cm, a potom se brzina rasta naglo smanjuje i iznosi 5 do 7 cm godišnje do puberteta. U pubertetu se rast značajno ubrzava, povećava se telesna masa, uz preoblikovanje tela karakteristično za pol.
Visok rast
Porodični visok rast je najčešći oblik visokog rasta. Izuzev visine deteta (i njegovih roditelja), sve ostalo je normalno, deca su odgovarajućih proporcija za uzrast i pol. Zbog visokog rasta najčešće se lekaru javljaju devojčice u pubertetu.Patološki visok rast nastaje zbog povećane funkcije endokrinih žlezda, genetskih anomalija ili metaboličkih bolesti. Lečenje se odvija u okviru lečenja osnovne bolesti.
