Kako da pripremite dete za polazak u vrtić bez suza

Jesen donosi mnoge promene deci i roditeljima, a to može da bude velika trauma. Često su to prva velika odvajanja mališana koja mogu da budu prilično stresna, kako zbog novog prostora, tako i zbog potpuno nepoznatih ljudi i dece

vrtic px

Foto: Pixabay

Upravo je polazak u vrtić za mnoge roditelje i decu prava noćna mora! Tokom prvih dana prilagođavanja, vaspitačica često više teši mamu i tatu nego dete i zahvaljujući njoj sve brže dođe na svoje, roditelji su mirniji, deca uživaju u igri i svi su spremni za novo poglavlje života.

Kako bi ova promena svima bila olakšana, Iva Brčić, sertifikovani edukator međunarodno priznatog programa “The Happiest Baby”, za portal Miss7mama, podelila je nekoliko saveta.

Strah od odvajanja i stranaca

Kako biste ublažili strah od odvajanja, kao i strah od stranaca kod dece, za početak bi bilo dobro da šetate sa detetom nekoliko dana oko vrtića kako bi videlo drugu decu za vreme igre na igralištu i kako bi čulo smeh i veseli žamor.

To će učiniti da mu vrtić postane poznatiji, a još ako mu se pokažu slike unutrašnjosti i aktivnosti (slike s interneta) kojima se tamo bave, to je već prvi korak u pripremanju terena.

Takođe je dobro da se da do znanja da će tamo da bude mnogo dece i da će morati da deli igračke, kao i to da će ga umesto roditelja čuvati nove tete.

Razgovor je veoma bitan, čak i s malom decom, a da bi vas deca razumela treba da koristitite jezik koji je njima razumljiv, odnosno dečiji jezik. Često zaboravljamo da iako imaju slabo razvijen govor, mogu jako dobro da razumeju šta se oko njih događa pomoću govora tela, kao i tona glasa.

Rečenica poput: “Maja će da ide u vrtić. Maja će da se igra”, uz vedar ton i veselo gestikuliranje rukama, i jednogodišnjaku će da da do znanja da ga očekuje nešto zabavno i veselo i da nema razloga za strah.

Kod veće dece treba da se kaže nešto poput: “Vrtić je posebno, zabavno mesto za igru i tamo idu samo deca”. Takva rečenica će kod deteta da pobudi znatiželju i potrebu za istraživanjem.

Postoje i slikovnice na tu temu, pa možete da ih zajedno čitate. Igranje uloga je takođe od velike pomoći jer će kroz igru dete bolje da shvati šta ga čeka i time ćete da mu pomognete da se psihički pripremi na nove situacije.

Prvi dani u vrtiću

Ako je ikako moguće prva dva do tri dana bi bilo dobro da roditelji budu neka vrsta posrednika između vaspitača i druge dece jer će tako da se olakša upoznavanje.

Sledećih dva do tri dana, roditelji treba da budu i dalje prisutni, ali više po strani kako bi se dete samo uključilo u aktivnosti. Naravno, to sve zavisi od deteta do deteta. Nekima treba malo više vremena, a nekima kraće da se prilagode novoj situaciji i okolini.

Kada je prvobitno uključivanje u grupu završeno, roditelji mogu da ostave dete na par minuta. Ono što je važno da se naglasi je to da nikada ne smeju da se iskradu, jer to kod dece izaziva osećaj nesigurnosti i strah jer nikada ne znaju kada će da ih napuste. Pre nego što napustite prostoriju bilo bi dobro da se to najavi: “Tata mora do WC-a. Čim završim, stižem” ili “Mama mora da ide da radi. Čim završim, doći ću po tebe”. Ceo taj proces bi bilo dobro da se ponavlja nekoliko dana kako bi dete shvatilo da kada roditelji na odlasku kažu da će se vratiti po njega, zapravo govore istinu.

Nakon aktivnog uključivanja deteta u grupu, odvajanje bi trebalo da bude kratko uz podsticanje na neku aktivnost, na primer: “Da li bi mogla da mi nacrtaš neku posebnu sliku, pa mi je pokažeš kada se vratim”.

Nakon povratka kući, bilo bi dobro da veselo pričate o vaspitačima, zanimljivim aktivnostima i igračkama. Odnosno, o svemu onom dobrom i lepom što se tamo događa. Osim toga, bilo bi dobro da odvojite posebno vreme s detetom koje će biti provedeno na kvalitetan način bez elektronskih uređaja.

Žena Blic

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA