Kako da pripremite dete za dolazak u bolnicu i medicinske intervencije

Za svu decu bolnica sama po sebi predstavlja neprijatnu i strašnu sredinu. A zašto je to tako? Bolnica je pre svega novo i nepoznato okruženje, u kojem rade „čike i tete u belom”. Oni mnogo pomažu deci, ali to pomaganje ponekad podrazumeva bolne i neprijatne intervencije.

Foto: Pixabay

Saveti kako da boravak deteta u bolnici protekne bez straha

Sve što je novo i nepoznato kod dece budi osećanje straha (anksioznost je strah od nepoznatog). Deca u tim situacijama gube osećaj kontrole i u strahu su da li će ih nešto boleti i da li će biti odvojeni od najbližih osoba u koje jedino imaju poverenja (strašna neizvesnost). Mnogo su zbunjena, jer očekuju da ih mame, tate, bake ili deke zaštite, a ovde se to ne dešava!

Zbog svega toga je jako važno da dete na što bolji način pripremite za dolazak u bolnicu…

A kako se to radi?
Najvažnije je ne lagati dete, već mu iskreno reći da treba da ide u bolnicu. Zatim im treba objasniti šta je bolnica i zašto se u nju odlazi. Poželjno je opisati im šta ih tamo čeka, odnosno kakva vrsta intevencije je planirana. Najveća je greška reći detetu da ga ništa neće boleti, ukoliko postoji mogućnost da se to stvarno desi. Tada će izgubiti poverenje u vas i biće strašno ljuto.

Recite da je Dečja klinika u Tiršovoj ulici bolnica koja služi isključivo za lečenje i pomaganje deci. Navedite primer nekog dečaka ili devojčice iz komšiluka koje vaše dete poznaje i koje je već bilo kod nas na pregledu. Zatim istaknite da u bolnici rade zaposleni koji znaju kako se postupa sa decom.

Vi kao roditelj pokušajte da se u što većoj meri informišete kako će izgledati pregled. Zatim te podatke postepeno prenosite detetu. Najvažnije je, da kada to radite, da budete što je moguće više smireni. To je važno, jer deca osećaju vaš nemir i zabrinutost. Vaša smirenost je najveći izvor detetove sigurnosti.

Uvek se prilagodite uzrastu deteta. Pričajte mu polako, mlađem detetu crtajte kako izgleda materijal u bolnici i na kraju se poigrajte sa njim. Kada je igra u pitanju, odigravajte buduću situaciju iz bolnice. Na primer, recite da ste Vi doktor, a da je dete pacijent, pa ga pregledajte. A zatim obavezno zamenite uloge, odnosno dozvolite detetu da ono samo bude doktor, doktorka, medicinska sestra ili tehničar.

Igra sa medicinskim materijalom je vrlo važna za pripremu za dolazak u bolnicu, ali i za sam boravak u bolnici. U tim trenucima deca mogu da ispolje različita osećanja i da steknu utisak da nešto zavisi od njih (vraćanje kontrole). Ukoliko pokažu interesovanje za takav vid igre (da pregledaju ili bockaju brata, sestru ili mamu i tatu), to je siguran pokazatelj da počinju da prihvataju medicinske preglede i intervencije.

Možete i da im nacrtate na najjednostavniji način kako izgleda određeni organ i šta će se dešavati prilikom pregleda. To će ih umiriti i umanjiti mogućnost da sami fantaziraju i zamišljaju o tome šta sve može da se desi sa njihovim telom.
Za decu je najvažnija informacija da li će ih nešto boleti ili neće! Budite iskreni, objasnite im da su neke intervencije bolne, a neke bezbolne, ali neprijatne. Takođe im kažite da je važno da sarađuju sa medicinskim osobljem i da veruju zaposlenima u bolnici, iako ih ne poznaju.

Ukoliko se mnogo uplaše i uznemire, postoji mogućnost da se zbog straha osećaj bola poveća. Kada su deca napeta, mišići će takođe biti napregnutiji , što će uticati da bolne procudure budu mnogo bolnije.

Navedite svoj primer kada ste bili u bolnici ili kod zubara, gde Vas je boleo zub, ali ste se nakon intervencije mnogo bolje osećali (nekada posle neprijatnosti i bola slede opuštanje, prijatnost i zadovoljstvo).
Pokušajte da im predočite koliko dugo će trajati pregled. Na primer, onoliko koliko traje omiljeni crtani film (kada je dete mlađe) ili par minuta (što će razumeti starije dete).

Ukoliko je izvesno da će dete na kratko biti odvojeno od Vas, kažite mu da ne brine, jer ćete ga Vi sve vreme čekati iza najbližih vrata i odmah podržati i umiriti kada se intervencija završi.
U tim momentima (nakon neprijatnog i bolnog pregleda), kod određenog broja dece će se javiti osećanje besa. Procenite kakva je situacija, ali generalno dozvolite im da ljutnju ispolje i izbace je iz sebe (na primer, kada izađete iz bolnice ili u parkiću pored ustanove).

Kada je u pitanju operacija, objasnite im da to nije ništa strašno i da će spavati dok lekari vrše pregled i intervenciju. Napomenite da će, kada se probude, osećati bol u određenom delu tela, ali da ćete Vi biti tu, pored njih, ili odmah iza vrata (dok se dete iz šok sobe ne prebaci na odeljenje). Recite im da će primati lekiće protiv bolova i da će sve biti u redu. Dešava se da se deca probude u šok sobi posle operacije i da se jako uplaše, jer to nisu očekivali, a to je zato što ih roditelji nisu pripremili za to. Najčešće im je samo rečeno da idu na pregled koji ništa ne boli. Pored toga što se uplaše, veoma se i naljute na roditelje, i to sa pravom. Vi ste najbolja osoba da kod Vašeg deteta ublažite strah od nepoznatog.

Nakon iskustva u bolnici slobodno ih nagradite nečim što detetu pričinjava zadovoljstvo. Sasvim je u redu obećati im poklončić pre odlaska na kliniku.
Sa druge strane, kaznu nemojte koristiti. Naročito izbegavajte kritikovanje ličnosti deteta, odnosno kritikovanje deteta kao osobe. Šta to konkretno znači? Nemojte mu reći da je kukavica ili slabić ako se bude zaplakao ili da samo devojčice plaču!

Deca se najsigurnije osećaju u prisustvu bliske osobe u koju imaju poverenja. Ako ih roditelji pripremaju na odgovarajući način, dešava se čak da prilikom odvajanja pokazuju zrelo ponašanje. Tada počinju da odgovaraju na pitanja medicinskog osoblja, da posmatraju medicinski pribor, pa čak i da pomažu drugima (na primer, učestvuju u intervenciji dodajući materijal), prisećajući se saveta dobijenih od najbližih.

Kada je bol u pitanju, deca se razlikuju po njegovoj toleranciji, ali i po načinima reagovanja prilikom intervencija. Postoje dva načina.

1. Neki dečaci i devojčice se prilikom pregleda trude da razmišljaju o nečemu drugom, odnosno o lepim stvarima, pokušavajući da što manje misle na strah i bol. Tada se savetuje da skrenu pogled i da se fokusiraju na nagradu koja sledi ili na lepe misli.

2. Postoje deca kojoj je važno da sve vreme gledaju šta će im se raditi. Na taj način ona vraćaju osećanje kontrole i ublažavaju strah. Ona nikada ne skreću pogled i veoma ih zanima koliko će intervencija trajati i ko će je obaviti.

Važno je znati da su oba načina delotvorna i da od svakog pojedinačnog deteta zavisi koji će mu pristup više prijati.
Prilikom čekanja u bolnici, trudite se da budete mirni i da svojom sigurnošću utičete na dete. Raspitajte se da li se u blizini ambulanti nalazi prostor za igru. U Tiršovoj, pored pedijatrijskih ambulanti, nalazi se sto gde deca i mladi mogu da skrate vreme igrajući se međusobno i provodeći vreme sa vaspitačima.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA