Kako da preživite dečje napade besa

Ako ste ponosni roditelj klinca ili klinaca mlađih od pet godina, možda se prepoznate… Kad (konačno) rodite slatku malu bebu, svaki pokret koji napravi, svaki nagoveštaj osmeha izaziva neviđeno ushićenje. Ponos i radost u malom pakovanju… I ne možete ni da zamislite da biste ikada mogli da osetite frustraciju čiji bi izvor bilo to malo stvorenje koje ste doneli na ovaj svet. A onda, malo pakovanje poraste.

I jednog dana uhvatite sebe da ste na ivici suza. Od besa. Šta ste radili? Pokušavali da dvoipogodišnjaku obujete čarape (‘Ne želin, mama, ne tuvebaju mi čauvape. Hoću da biden bos. Dobuvo mi je ovako, vidis?’)

To pripišete svom premoru, objasnite se nekako da ima da se obuju čarape, i neko vreme sve ide kako treba. A onda… Vaših 15 kila sreće poraste još malo, dobaci do 16 ili 17 kila sreće i kreće vreme uživanja i vreme živciranja. Tu negde oko trećeg rođendana.

‘Želim dvugu majicu, onu sa dinosauvusom. Ne želim tu. Želim onu dvugu sa tuvicevatopsom. Ne želim da je opeuveš. Želim da je obučen.’

Ali, ‘nemajte straha’. Kao i većina drugih stvari, i ovo je samo faza. Ok, verovatno jedna od gorih, bar u uzrastu koji se meri jednocifrenim brojem godina, ali ipak samo faza. Što znači da će proći. Obećavamo.

A u međuvremenu, evo šta možete da uradite da biste sačuvali zdrav razum.

Nikad  ne pribegavajte fizičkom kažnjavanju dece. Osim što ne donosi rezultate, primitivno je, divljački i ponižavajuće. I za vas i za dete.

Sad kad smo to raščistili, evo šta biste mogli da pokušate:

Usporite

Budite organizovani. Ok, nije uvek lako, ali VI ste ovde odrasla, nadležna osoba. Dakle, stegnite zube i nađite način da sve funkcioniše. Ako imate plan, i pridržavate ga se, onda ste na dobrom putu da izbegnete najveću grešku: da požurujete decu i dižete tenziju. Uzgred budi rečeno, pokušaj da ubrzate pripreme za, recimo, izlazak iz kuće, odmah da vam kažemo, nikad ne urodi plodom. Nećete izaći brže. Samo ćete izaći nervozniji.

U sve planove uračunajte dodatnih desetak minuta, i deci usput objašnjavajte šta i zašto upravo radite. Zašto bar desetak minuta? Jer klinci odugovlače, igraju se usput, piški im se, kaki im se, hoće vode, a često i naprasno odlučuju da žele drugu kapu (sa Spajdermenom umesto ove sa Betmenom), upravo u trenutku kad ste stavili ključ u bravu. Sa spoljašnje strane vrata, naravno, naivno misleći da konačno krećete da pozavršavate šta god da je to što imate da pozavršavate…