Kako da odgajite dobro dete, umesto deteta koje se samo plaši da bude loše

Kada roditelj viče na dete ili ga pošalje u „ćošak”, to gotovo nikad nije zato što želi da dete pati. On jednostavno pokušava da pomogne detetu da shvati da njegovo ponašanje utiče na druge ljude. Želi da ga učini boljim, da njegovo ponašanje prilagodi društveno prihvatljivim normama.

Ali, postoji razlika između toga da odgajate dete koje se plaši da će upasti u nevolju ako nešto uradi, i dete koje razume razliku između ispravnog i pogrešnog. Kad naša deca odrastu nećemo moći da budemo uz njih svakog sekunda njihovog života. Ako želimo da oni nauče da donose dobre odluke čak i kada nismo prisutni da na to utičemo, oni moraju biti motivisani nečim većim i važnijim od prostog straha od toga da će upasti u nevolju.

Ne oslanjajte se na strah

Za mnoge od nas, vikanje je jedini način na koji uspevamo da dobijemo od dece ono što želimo. Kada se istresete na dete svaki put kad je neposlušno, njegovo ponašanje se menja. To dete će s vremenom napraviti neku vrstu mentalne liste, spiska svih onih stvari koje vas jako ljute, i pobrinuće se da ne budu uhvaćeni kako to rade.

Ipak, u tim malim glavicama se nešto desi onda kada ih zastrašujete kako bi bili dobri. Oni tada prestanu da primećuju efekat koji njihovo ponašanje proizvodi na druge ljude i, umesto toga, fokusiraju se na posledice po njih same. Lepo ponašanje je nešto što se trude da postignu samo da ne bi upali u nevolju, a ne zato što su odlučili da budu dobri. 

Možda će biti dobri dok ste vi prisutni, ali to neće potrajati. Onog trenutka kad okrenete leđa, lepo ponašanje će prestati.

Dajte deci izbore

Deca nisu zla. Čak su i bebe prirodno sposobne da prepoznaju dobro. Istraživanja su pokazala da bebe u uzrastu od samo 14 meseci pokušavaju da pomognu drugima, onoliko koliko je u njihovoj moći. Postoji prirodno dobro u svakom čoveku, od samog rođenja. Mi smo društvena bića i želimo da pomognemo jedni drugima. 

Ali jedan od najboljih načina da tu prirodnu dobrotu u detetu ubijete, jeste da dete prisiljavate da čini dobro. Deca su zapravo sklonija da nekom pomognu, ako to čine samo svojom dobrom voljom. Eksperimenti rađeni sa decom pokazali su da, ako dete terate da uradi nešto dobro za nekog, on će uraditi, ali će od sebe dati minimum, samo onoliko koliko mora. Ali ako im dozvolite da biraju da li žele da učine to nešto dobro, oni će otići dalje i učiniti i više nego što bi uradili da ste ih na nešto primorali. I nastaviće da čine dobro. To će postati deo njihovog karaktera.

Učite decu da kontrolišu svoje emocije

E sad, to što sam napisala da su deca sposobna da čine dobro, ne znači da će oni to uvek i činiti. Ali za to postoje razlozi, a jedan od najvažnijih su emocije.

Deca se ljute. Impulsivna su. Nepredvidiva. I odrasli ljudi, kada postanu emotivni, ljuti, ma koliko godina da imaju, to utiče na to kakve odluke donose.

I to je, zapravo, jedan od najvećih izazova ljudskog roda – kontrola emocija. Mi smo prepuni osećanja koja nam govore da radimo stvari koje su vrlo destruktivne, a moramo nekako da im se odupremo. Važan deo onoga što nas čini dobrim je kontrola emocija.

Razgovarajte

Ako želite da vaše dete bude sposobno da se suoči sa nekom novom situacijom i pronađe najbolji način da problem reši bez vaše pomoći, moraju biti u stanju da analiziraju stvari i o svemu razmisle. A za to je potrebna vežba. 

I zato je važno da sa decom razgovarate stalno o tome šta je dobro, a šta loše. Da iznosite različite scenarije, sa dobrim i lošim situacijama i postavljate pitanja. Recimo: „Ako bi videla da neko od tvojih drugara udara neko drugo dete, šta bi uradila?” i sačekate odgovor. Poslušajte njihove misli, iznesite svoje i pomozite im da vežbaju mentalne procese koji nas dovodi do toga da budemo dobri.

Kada vaša deca urade nešto loše, ne fokusirajte se samo na kritiku i grdnju. Umesto toga, pitajte ih: „Šta misliš, šta bi trebalo da uradiš drugačije sledeći put?” Taj loš trenutak pretvorite u priliku za učenje i deca će naučiti kako da postanu bolji ljudi. 

Budite dobar primer

Na kraju ono najvažnije. Morate biti dobar uzor. Deca kopiraju svoje roditelje. Možete vi da pričate i ponavljate koliko hoćete, da disciplinujete, grdite, podmićujete. Oni će na kraju biti vrlo slični vama. 

Ako tražite od dece da rade ono što im kažete a ne ono što vi radite, deca će brzo shvatiti da postoji razlika između pravila koja postavljate i načina na koji vodite svoj život i to će ih naučiti da i sami rade to isto – naučiće da mogu da postavljaju pravila kojih sami ne moraju da se drže. 

S druge strane, ako smo dosledni u pravilima ponašanja i njihovom poštovanju, kako za decu tako i za sebe, deca nas neće samo kopirati,već će postati bolja u kontrolisanju svojih emocija. Jer, kada znaju da mogu da veruju svojim roditeljima, to utiče mnogo na njihov pogled na svet i olakšava proces njihov odrastanja u dobre ljude. 

Zelena ucionica