Foto: Ciadifeto
U tom razdoblju brzo trče i sazrevaju, već dobro razumeju većinu zabrana i pravila, a „lista poželjnog ponašanja“ povećava se iz dana u dan. I dok su se ranije pravila odnosila na to šta sme ili ne sme da radi, sada ga roditelji usmeravaju i ka lepim manirima.
To, naravno, ne ide uvek lako i bez protesta deteta.
Ono je svesno da je samostalna osoba, koja ne zavisi potpuno od mame i tate i ne mora sve da traži, već mnoge stvari može i samo da uradi. Ali, to nisu uvek stvari koje roditelji odobravaju. Dete se često protivi starijima, samo zato što hoće da uradi po svom.
Takvi sukobi roditelja i mališana mogu da uzrokuju nervozu u kući i povećanu razdražljivost, pa i mamine neutešne suze. Međutim, ukoliko se jasno postave granice i postave granice, onda na njih roditelji mogu da se pozovu i odrede primerenu kaznu neposlušnom detetu. Najvažnije je da u tome oba roditelja budu vrlo dosledna i da se ne odustaje od prvobitno izrečene kazne, jer mališani tako dobijaju poruku da će suzama ili umiljavanjem moći sve da postignu, a lekciju neće naučiti.
Važno je da stariji budu strpljivi, jer čak i kada trogodišnjak nauči pravila, potrebno mu je oko dve godine da ih zaista usvoji i nauči da kontroliše ponašanje.
Komentari 0