Kako mama hrani svoje dete?Taj pristup se može videti i u načinu na koji majka hrani svoje dete: “U ovom slučaju, ona ne hrani dete kad dete oseti glad, već ga hrani svakih nekoliko sati ‘jer to tako treba’, što nažalost podržavaju i neki ‘autoriteti’ koji ne razumeju suštinu ranog razvoja. Posledica takvog tretmana je da dete oseća veliku frustraciju, s vremenom mora potisnuti svoje prirodne impulse koji mu poručuju kada je gladno i mora da jede ‘kad se jede’.
Ili, na primer, neke majke nude hranu detetu da ga umire svaki put kao odgovor na plač, dete to s vremenom prihvati jer nema izbora i tako opet gubi kontakt sa svojim telom koje nije bilo uvaženo. Sa vremenom izgubi kompas pa se kasnije u svakoj nezgodnoj situaciji ‘teši’ hranom.
Na sličan način deluju situacije u kojima je dete postiđeno, ili kada dobije pogrešne poruke o seksualnosti – zbog toga kasnije ima problem s ličnom seksualnošću u kojoj se ne snalazi, razvije promiskuitetno ponašanje ili potisne seksualnost kao nepoželjnu ili problematičnu.
Dete uvek izgubi bitku između toga hoće li slušati sebe ili će slušati one koji se brinu o njemu – jednostavno zato jer nema izbora, kaže naša sagovornica i dodaje kako ove primere potiskivanja, iskrivljavanja, zanemarivanja vlastitih potreba i telesnih impulsa, jer nisu bili uvaženi, možemo proširiti na gotovo sve aspekte života, a posledice su kasnije poremećaji ishrane, razni oblici zavisnosti, razvijanje krive slike o svom telu, problemi u odnosu prema sebi i drugima.
Dobra majka je majka koja je dobro
Budući da svaka majka svojoj ćerki želi samo najbolje, pitamo Zoru Subotić šta žene mogu uraditi ako prepoznaju da same imaju stavove i uverenja koja sputavaju, a ne žele dalje da ih prenose ćerkama.
“To kako se majke odnose prema sebi zapravo je presudno i određuje šta će preneti svojim ćerkama. Dobra majka je majka koja je dobro, koja je zadovoljna, srećna, koja prihvata sebe, razume sebe, uvažava sebe i svoje potrebe. Ako to ima, može to i preneti. Ako nema, ne može. Lanac loših poruka prenosi se s generacije na generaciju i važno ga je prepoznati i odmotati. Jedna od tipičnih grešaka koje majke čine jeste da svojim devojčicama žele da omoguće sve ono što one nisu imale. Naizgled to izgleda jako dobro i plemenito, požrtvovno i brižno. Ali, problem je u tome što postoji opasnost da će majke tako promašiti potrebe svog deteta i istinu o svom detetu kao posebnom biću pa mu pružiti nešto što nesvesno same žele.
Problem devojčica je u tome što u svoj život često ponesu teret očekivanja i neiživljenih potreba i želja svojih majki. Sva deca na svetu žele da budu prihvaćena i zato se trude ugoditi, ispuniti njihova očekivanja – to nije dobar put, jer izdaju sebe. Da bi majke to izbegle, važno je da mogu da prepoznaju i pobrinu se za sebe, svoje potrebe i želje.
Njihove devojčice nisu produžetak njih već su posebna bića. Majkama je u toj najodgovornijoj ulozi na svetu – podizanju deteta – potrebna podrška, znanje, strpljenje.
Važno je da smeju da pogreše, da ne moraju imati osećaj krivice, već da su slobodne učiti, razvijati se, znajući da je put razvoja lak, a da se greške mogu ispraviti. Na putu razvoja mogu im pomoći njihovi partneri, stručnjaci, prijateljice, a najvažniji vodiči su im njihove ćerke koji im stalno pokazuju put. Uvek je pravi trenutak za takav početak. Nikad nije kasno. Svaka promena je značajna. Sve ono što same usvoje, majke će biti spremnije preneti i svojim ćerkama”, zaključuje psiholog.
Izvor: 24sata
Komentari 0