Kada povremeno prejedanje preraste u ozbiljan problem

Foto: Canva

Taj ozbiljan poremećaj trebalo bi da shvate ozbiljno i osobe koje pate od njega, kao i osobe u njihovoj blizini. Zabrinjavajući su podaci da je ovaj poremećaj zabeležen kod dece u  od samo pet godina.

Važnost porodičnog okruženja

Nova studija Univerziteta u Illinoisu (SAD) identifikovala je potencijalne faktore rizika za kompulzivno prejedanje kod dece mlađe od 12 godina. Porodica je najbliže i najuticajnije okruženje koje utiče na ponašanje i stavove dece. Ovo istraživanje pokazalo je da su roditeljska neumešanost, emocionalna neodgovornost i zadirkivanje u vezi s telesnom masom u porodici, ponašanja koja su povezana s pojavom poremećaja kompulzivnog prejedanja deteta.

Simptomi i lečenje

Poremećaj kompulzivnog prejedanja u detinjstvu može dovesti do mnogih problema s telesnom masom i ponašanjem tokom detetovog rasta i razvoja te se nastaviti i u odrasloj dobi. Pravovremena intervencija i rešavanje ovoga problema ne samo da može sprečiti pojavu poremećaja hranjenja, već će sprečiti i razvoj nezdravog prehrambenog ponašanja u vezi doživljaja hrane.

Kompulzivno i povremeno prejedanje

Treba naglasiti da postoji razlika između kompulzivnog prejedanja i povremenog prejedanja koje ponekad svi praktikujemo. Telesna masa osobe koja boluje od kompulzivnog prejedanja može varirati od normalne do prekomerne ili čak do gojaznosti.

Oboleli često vežbanjem ili čak “kompulzivnim vežbanjem” nastoje potrošiti prekomerne kalorije koje su uneli u organizam te tako pokušavaju smršati. Hrana je za obolele sredstvo kojim se oni nose s depresijom, stresom, emocionalnim i svakodnevnim problemima. Hrana im može doneti utehu i pomoći da sebi olakšaju, zaborave ili izbegavaju emocionalnu bol koju osećaju.

Kod osoba koje pate od ovakve vrste poremećaja često uočavamo sledeće:

prejedanje
strah od nemogućnosti prestanka konzumiranja hrane
stid zbog telesne mase i izbegavanje nekih svakodnevnih aktivnosti
osećaj mržnje prema sebi nakon prejedanja
odbijanje konzumiranja hrane u javnosti
objašnjavanje svojih neuspeha prekomernom telesnom masom
osoba veruje da će biti bolja i srećnija ako je mršava
depresiju
Osobama koje pate od nekog oblika poremećaja ishrane potrebna je stručna i pomoć lekara. Lečenje može biti dugotrajno, kompleksno, a ponekad i doživotno.

Naglasak je na što ranijem javljanju lekaru, o čemu zavisi dalji tok lečenja i prognoza. Kvalitet života obolelih osoba postaje smanjena, stoga je važno poremećaj prepoznati pravovremeno.

Faktori rizika za pojavu kompulzivnog prejedanja

Naučnici su ostali iznenađeni malim brojem istraživanja objavljenih na ovu temu u proteklih 10 godina. Podstaknuti time, fokusirali su istraživanje na povezanost porodice i faktora rizika za kompulzivno prejedanje deteta. Pregled njihovog istraživanja obuhvatao je 15 studija s rezultatima za decu mlađu od 12 godina. Fokusirali su se na poremećaj kompulzivnog prejedanja i gubitak kontrole tokom konzumacije hrane.

Ustanovili su da su manjak agilnosti roditelja pri uočavanju i rešavanju ovog problema, emocionalna neodgovornost i zadirkivanje u vezi s telesnom masom u porodici povezani s kompulzivnim prejedanjem u detinjstvu.

Ipak, korelacija nije uočena kada su se u obzir uzeli sama telesna masa roditelja, obrazovanje, ekonomska situacija, rasa ili etnička pripadnost.

Emocionalna podrška

Bilo bi kontraproduktivno i netačno kriviti roditelje za poremećaj kompulzivnog prejedanja njihovog deteta, ali važno je razumeti njihovu ulogu u stvaranju detetovih navika.

Roditeljima je bitno naglasiti da fokusiranje na vlastitu telesnu masu, kao i telesnu masu deteta, može biti štetno. Umesto toga, potreban je fokus na pružanje emocionalne podrške detetu, naučiti upravljati emocijama prilikom jedenja i ojačati detetove veštine suočavanja s problemima. Time bi verovatnost za nastankom poremećaja bila što manja.

Izvor: Petica