Foto: Freepik
To je, između ostalog, postignuto obogaćivanjem kuhinjske soli jodom, koja je zbog toga neophodna organizmu svakog čoveka. Pošto je so nezaobilazan sastojak ukusnog obroka, deficit joda se retko javlja.
Prelepi ljubičasti mineral
JOD
Depo u štitnoj žlezdi
Više od 60 odsto joda u organizmu se nalazi u štitastoj žlezdi, koja ima oblik leptira, a smeštena je u donjoj trećini vrata. Iako je nežne građe, ona reguliše metabolizam skoro čitavog organizma i utiče na rast i razvoj organa, naročito mozga. Sve to obavlja preko svojih «posrednika» – tiroidnih hormona, čije stvaranje direktno zavisi od prisutnosti joda u organizmu. Iako se njegova dnevna potreba meri u mikrogramima, važnost ovog mikroelementa je nezamenljiva u svakom uzrastu – od dečjeg doba, preko trudnoće, do poznih godina.
Značaj u trudnoći
Tokom trudnoće, nedostatak joda negativno deluje na fetus. Dovodi do povećanog broja spontanih pobačaja, manje telesne težine rođenog deteta, pojave urođenih nenormalnosti, neuroloških oštećenja – kretenizma i drugih psihomotornih deficita, uz povećanu ranu smrtnost tek rođene dece.
Količina joda u organizmu
Nedostatak joda kod dece i adolescenata dovodi do gušavosti, kao i smanjenih mentalnih funkcija, uz retardaciju mentalnog i fizičkog razvoja, što se manifestuje problemima u učenju.
Kod odraslih dolazi do gušavosti, problema sa težinom, kosom, kožom, noktima…
Zbog svega navedenog, vrši se jodiranje kuhinjske soli, pa se na taj način sprečava deficit ovog elementa. Neophodno je kupovati kvalitetnu so (sa rokom trajanja najmanje šest meseci), potom je čuvati dobro zatvorenu, na hladnom i suvom mestu, a hranu soliti nakon termičke obrade.
Apsorpcija joda se odvija u tankom crevu i zavisi od hrane koju jedemo. Tako, na primer – kupus, karfiol i kelj ometaju njegovu apsorpciju. Višak joda se izlučuje bubrezima, a prevelik unos može da izazove nervozu, metalni ukus u ustima, glavobolju…
Preporučene dnevne doze su 150 mikrograma na dan.
Najbolji prirodni izvori su: morski plodovi (školjke, škampi, sardele, morska riba, alge) i mlečni proizvodi. Jod u voću i povrću direktno zavisi od sastava tla na kom je raslo. Od suplemenata joda, kod nas su popularni proizvodi na bazi algi, poput spiruline…
Sadržaj joda po serviranju:
* kašičica soli: 400 mikrograma
* bakalar, 100 grama: 100-150 mikrograma
* škampi (račići), 100 grama: 21-37 mikrograma
* jaje, srednje veličine: 18-26 mikrograma
* kuvana govedina, 100 grama: osam mikrograma
dr Rijalda Ostojić
Komentari 0