Foto: Flickr
Prošle zime desilo se nešto predivno. Nova godina i Božić i celih mesec dana oko ta dva praznika ja se nalazim u pozitivno izmenjenom stanju svesti. Čim prođe Nikoljdan, naša slava, vadim jelku i tovar ukrasa. Nabacim osmeh na lice kao da radim za kampanju neke paste za zube, a moj dragi svake godine nanovo ne veruje koliki ludak mogu biti za ovo doba godine, kad sve miriše na pečene jabuke i cimet. Pripremaju se medenjaci koje po dva dana ukrašavam i pakujem za decu iz familije, istražujem po časopisima razne dekoracije, a uz sve tome prati moj verni drug Michael Bubble i njegov novogodišnji album, kao i jedan celi set božićnih pesama, koje mi za sekundicu poprave raspoloženje. Imam i svoju specijalnu novogodišnju šolju za čaj, koja mi otvara vrata lepog raspoloženja.
Prošle godine dođoh na ideju da sa svojom curicom pravim ukrase za jelku, tek poneki ukras da osvežimo malo njen izgled. Nisam bila u mogućnosti menjati izgled jelke u potpunosti, to poprilično košta, a zajednička aktivnost u kojoj obe uživamo će nam dobro doći. Kuhinja se pretvorila u pravu malu radionicu. Prvi dan smo pokupili šišarke i grančice, kupili kanap koji smo motali oko balona i potapali u štirak, ostavili da se suši preko noći i onda ih farbali u boju starog zlata.
Od gline smo napravili razne ukrase, moja mala pomoćnica je imala zadatak da kalupima izrezuje oblike i da ih boji kad se ispeku i ohlade. Malo je reći koliko je ona bila srećna tih par dana dok smo sve pripremale! I dan danas me pita hoćemo li ponovo praviti ukrase za jelku i možemo li odmah!
Došao je i momenat kićenja jelke. Ona ciči od sreće sa svakim novim ukrasom i jurca unaokolo kačeći ih gdje joj ja kažem, ili gde se njoj baš sviđa. Ta radost je zarazna! Malo je reći da smo napunili celu jelku novim ukrasima i da sam ostala zadivljena krajnjim rezultatom.
Jedva sam poslala svoje dete u krevet, a onda se kao veliko dete vratila svom malom remek djelu, zagledala je, popravljala, premještala ukrase, fotografisala je iz ptičije i žablje perspektive, a muž je fotografisao mene kako se onako trudna gegam i penjem po fotelji, ne bi li uhvatila najbolji ugao. Mogu misliti kako sam izgledala. Kao da mi je trebao sedativ:D
E sad, najviše volim jutro posle kićenja jelke, kad se ustanem pre svih, skuvam kafu i upalim lampice. Ne treba mi ni TV, ni internet, ni doručak, ma ništa! Uživam… Budi se moja ćerka, oduševljena lampicama koje sam postavila prethodne večeri i konstatuje kako je naša jelka sigurno najlepša na svetu… Pomišljam kako ima pravo i kako je ova lepotica zaslužila da je prijavimo na izbor za Miss novogodišnjih jelkica. Nije prošlo ni 24h stiže mi poruka da glasam za jednu jelku na jednom takmičenju. To je to! Evo ga naš izbor za Miss!
Prijavimo mi našu jelkicu na takmičenje i dobijemo prvu nagradu. Bila sam ponosna, kao da sam je rodila 😀
Naša nagrada je bila porodična fotografija i jednog dana smo upoznali predivnu i talentovanu fotografkinju Aidu, koja nam je pružila najdivnije uspomene za vreme dok je bato bio u maminom stomaku.
Znam da je zima tek zakucala na naše prozore, da priroda boji lišće u crveno-zlatnu, ali posle današnjeg dana mi je trebao ovaj mali podsetnik na predivnu Novu godinu, lepe uspomene i jedno divno, novo prijateljstvo. Meni je vratio boju u obraze i osmeh na lice.
Napisala: Tatjana Kuljača, blog Mamizam
Komentari 0