-“Ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja.Ono nema nikakav drugi kriterijum za sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline.”

-„Jedino dete prima u igri drugo dete takvo kakvo jeste, (Hristos pozvao da ostanemo kao deca). Dete za drugo dete jeste.

Odrasli gledaju jedan drugog onako kako bi želeli da drugi budu, ili kako bi želeli da sami budu, a pošto se uvere (ako se uvere) da ljudi nisu takvi, oni ih kritikuju, jednom reči, odbijaju da ih prime za ravnopravne u igri odraslih, da ih prime onakve kakvi stvarno jesu.“

-“Malom detetu je više nego ikom i ikada kasnije potrebna pažnja, društvo, zaštita. moralno ohrabrivanje i ljubav. Pretpostavka je da se ljubav zapravo rađa u onom ranom životnom dobu kada dete oseti da je njegova potreba za sigurnošću relativno zadovoljena, i to da ju je pre svega zadovoljila majka koja u to unosi svoja neposredna i nesebična osećanja”.

akademik prof. dr Vladeta Jerotić

Zelena učionica