Zabrana, čuvena zabrana. U porodici, kad bi detetu otac ili majka rekli “nemoj to raditi” ili “nemoj to jesti” ili “ja moram sad da izađem a imaš u sobi puno igračaka ali pazi ova igračka može da ti donese neku nevolju” ili “imaš puno voća raznovrsnog, ali nemoj baš ovo voće biće ti loše”, e baš to kad kaže “ne” onda će to dete najčešće da uradi. Imamo, nosimo stalnu potrebu da se zabrana krši. Ali ako je otac ili majka to rekao u punoj ljubavi – ostajem pri tome, to nije veliki broj jer treba biti onda pun ljubavi – ako je tako rekao “nemoj to da radiš” u ljubavi, bez trunke neke želje da ga posluša po svaku cenu, neće uraditi dete ništa loše.
***
Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.
Ja sam bio nemirno dete i nikad nisam bio odličan đak. U gimnaziji sam bio vrlodobar, dobar, imao sam petice iz veronauke i istorije. Iz matematike i fizike sam imao trojku. Moj drug, koji je danas poznati književnik i prevodilac je u gimnaziji pustio goluba iz poslednje klupe, na času higijene. Umalo ga nisu izbacili iz škole. Dobio je ukor razrednog starešine, ukor direktora i ukor nastavničkog saveta pred izbacivanje iz škole. To su mali nestašluci koji često odaju inteligentnu decu. Danas, za mnogo veće „nestašluke” i ozbiljne prekršaje koji sa inteligencijom nemaju nikakve veze, kazne su mnogo blaže.
***
Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.
***
Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet godina, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!
Vladeta Jerotić
Izvor: Zelena učionica
Velika je razlika izmedju nemirnog deteta i bezobraznog i ramazenog,to dvoje se mora odvojiti!
Drage samohrane majke-samo vi volite decu i učite ih da budu samouvereni, realni, dobri ljudi, da poštuju sebe i druge. Mojima se brak raspadao dok sam ja bila mala i pamtim kao najranija sećanja da nešto nije bilo ok.
Moja mama je mene stavila u centar svog sveta, dala mi svu moguću ljubav ali i disciplinu.
Uprkos nesrećnom braku mojih roditelja ili baš zahvaljujući tome ja sam verovala da je ljubav moguća, da je moguće imati čoveka koji i voli i poštuje. Čekala sam, tražila sam i sada sam srećna.
Što se tiče nemirnosti i inteligencije, nisu sva nemirna deca inteligentna i obrnuto. Ništa nije crno-belo…ima mnogo nijansi i štošta je individualno.
Budite pozitivan uzor svojoj deci. Reči će zaboraviti, neće razumeti dok su mali ali dela će pamtiti.
Meni su ove teme interesantne, iako nemam decu. Davno sam cula za ove teze u vezi fetusa i, iako mi je neverovatno, verujem da je moguce.
Volela bih da vise citam o tome.
Tesko je uklopiti sve faktore i napraviti idealne uslove za dete (od zaceca, pa na dalje). Imam 39 godina, nisam udata i nemam decu. Trudila sam se da ispostujem sva drustvena pravila, ocekujuci kao zivotnu nagradu srecnu porodicu i troje dece. Sada razmisljam drugacije.
Najvaznije je da se deca rode, ziva i zdrava, a u hodu pokusajte da im ucinite, sto vise mozete, zdravo i srecno okruzenje u kome zive.
Evo da vam se javi jedno dete koje je prezivelo razne traume u detinjstvu, zbog oca nasilnika a i vrlo hladne i nesrećne majke. Imala sam s njima puno problema i kasnije kao devojka i žena.
Hoću da vam kažem onu drugu stranu zbog koje majke iz komentara brinu. Školovala sam se, jer sam tu videla izlaz. Udala sam se za prvu ljubav posle 5g veze, imam troje dece trenutno, i srećan brak. Nikad se ni posvadjali nismo! Najgore sto sam doživela od muža je da se ljuti i zato me ignoriše, duri se. Imam i svoju firmu i da donosim novca u brak koliko i on. Puno radim i sama i sa decom.
A što se tiče Jerotićevih reči, ima pravo, moje srednje dete je začeto dok sam bila jako nesrećna zbog prerane smrti majke. To dete je tri prva meseca svo budno stanje vrištalo. Sa godinu i po sam se bojala da je autizam jer nije govorio već neki spektar zvukova ispuštao i bio jako netolerantan i nestrpljiv. Sad, sa osam i po, i dalje teško podnosi i kontroliše emocije, ali radimo na tome! Polako sazreva i sve je lakše s njim. Ide u školu, priča lepo srpski i sam uči engleski. Isti je kao vršnjaci. Sa pet godina sam još uvek jako brinula jer je puno grešio u govoru. Sve je to jaaako polako prošlo. Treba jako puno ljubavi i razumevanja, i kad biste ih sve podavili ko mačiće. 🙂 Šalim se malo, ali sve majke znaju o čemu pričam! Ja sam seda skroz sa 37g.
Uglavnom, jedno nesrećno i uplašeno dete je postalo uspešna žena, supruga i majka i sad se nada mirnom životu!
Cestam od srca!