Izrada pravilnika koji će definisati sve u vezi sa donacijom reproduktivnih ćelija je u finalnoj fazi

Izrada pravilnika koji će definisati sve u vezi sa donacijom reproduktivnih ćelija je u finalnoj fazi. Njihovim donošenjem steći će se i uslovi za formiranje prve Nacionalne banke jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona – za neke poslednja šansa da ostvare potomstvo.

Foto: Pixabay

Prvo dete iz vantelesne oplodnje na svetu je rodjeno 1978. Kod nas na kinici “Narodni front” zahvaljujući profesoru Milenku Proročiću i timu 27.7.1987. godine je rođena prva beba iz IVF.

“Tako su postavljeni uspešni temelji veštačke oplodnje na našoj klinici. Danas se godisnje uradi oko 260-300 postupaka sa odličnim rezultatima koji su uporedivi sa svetskim”, kaže Ana Mitrović Jovanović koja je i direktorka dnevne bolnice na klinici Narodni front.

Zakon o BMPO usvojen 2017. godine, a do kraja 2018. godine trebalo je da bude formirana banka polnih ćelija. Novina u Zakonu je i to što žene koje nemaju partnera a žele da dobiju dete, više neće morati u inostranstvo po donirane spermatozoide, već će to moći da urade u Srbiji.

“Trenutno se finalizuju podzakonska akta koja treba da urede ovaj zahtevni zadatak i obezbede, kroz postupke donacije, onim parovima koji nemaju drugu mogućnost, put do željenog potomstva”, rekla je za B92.net profesorka Ana Mitrović Jovanović koja je na čelu Republičke stručne komisije (RSK) za biomedicinski potpomognutu oplodnju (BMPO).

Prema njenim rečima, Uprava za biomedicinu se trudi da obezbedi što prihvatljivija rešenja da bi ceo postupak u vezi sa donacijama mogao da bude realizovan.

“Sa druge strane Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je na predlog RSK za BMPO olakšao postupak uključivanja parova u procedure uz povećanje broja ciklusa koji se finansiraju o trošku fonda, i omigućio zamrzavanje embriona”, kaže Ana Mitrović Jovanović.

Kako dodaje, intezivno se radi da o trošku RFZO budu uključeni i pacijenti sa onkološkim problemima i muškarci sa azospermijom kod kojih u uzorku dobijenom metodama PESE i biopsije testisa postoji materijal koji je reproduktivno prihvatljiv za postupak.

Predsednica Udruženja “Šansa za roditeljstvo” Sandra Jovanović ocenila je da je potrebno uraditi pravilnike koji će precizirati kako će se donacija izvoditi, ko

“Samo ukoliko postoji jasan i kontrolisan sistem, praćem pravilnicima možemo pričati o početku donacije u Srbiji, uvozu i izvozu ćelija i slično”, rekla je ona.

Kako je istakla, mnogo je parova koji moraju na donaciju – što jajne ćelije, što spermatozoida i za sad oni čekaju svoju priliku.

“Mnogi od njih nemaju finansijska sredstva da to urade u inostranstvu pa su prinuđeni da čekaju na roditeljstvo a godine, kao ključan faktor uspeha, prolaze i samim tim se smanjuju šanse za uspeh. Poznato je da nestajemo kao nacija a 400.000 parova ima problem sa neplodnošću i dobar deo njih zavisi od donacije”, navodi Sandra Jovanović.

Uzroci neplodnosti su brojni:

Kod muškaraca:
 smanjen broj spermatozoida, smanjena pokrejivost spermatozoida, smanjen broj morfoloski pravilnih i kvalitetnih spermatozoida, infekcije, povrede, tumori, stres. Na plonost mogu uticati alkohol, pušenje, nezdrave zivotne navike, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, hrana bogata transmastima,,secerom i brza hrana.

Kod žena:
 izostanak ovulacije, hormonski uslovljen sterilitet, endometrioza, sindrom policističnih jajnika,problemi sa prolaktinom i štitastom žlezdom, problemi vezani za anomalije materice, miomi, polipi, septumi (pregrade u materici), problem sa jajovodima, problem sa smanjenom ovarijalnom rezervom, smanjen broj i kvalitet jajnih ćelija. Na plodnost žena mogu uticati i faktori kao što su nepravilna ishrana i pušenje.

b92

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA