Ishrana novorođenčeta

Foto: Pixabay

Nađe se tako «iskusna» ekipa – koja nema veze sa medicinskom strukom, ali «odlično poznaje» probleme koji muče decu! Na taj način se zablude neverovatno brzo šire (poput usmene književnosti, traju generacijama).

Evo najčeščih zabluda vezanih za ishranu novorođenčeta.

Posle svakog podoja, potrebno je bebi dati malo vode – mleko može da bude «prejako» za bebu u prvim nedeljama života.

Potpuno pogrešno, i odavno napušteno! Bebi koja sisa – ne treba voda posle podoja! Mamino mleko ima sve što je bebi potrebno, pa i vodu. Zdrava beba ne prekida dojenje dok se dobro ne najede, a kada se najede – ne treba joj ništa osim zdravog sna ili mamine i tatine ljubavi. Voda, data posle podoja, samo zauzima nepotrebno mesto u bebinom stomaku i može da dovede do bljuckanja ili povraćanja.

Nema veze što je prošlo tek sat vremena od prethodnog podoja, čim dete plače – znači da je gladno. Zato mu «gurni siku», pa nek’ se dobro najede.

Ovaj «stručni savet» nije dobar, jer bebe ne plaču samo kada su gladne. Ako je beba lepo jela, mogućnost da je gladna posle sat vremena – praktično je nikakva. Pa zašto onda plače? Može da plače zato što traži da se presvuče ili ima kolike (grčeve). Ovo drugo je ubedljivo najčešći razlog plakanja posle podoja kod beba koje nemaju zdravstvene probleme (bez povišene temperature i drugih simptoma, a lepo jedu i spavaju). Ako bebi koja ima grčeve date «siku» kada nije gladna, samo pogoršavate situaciju! Tada beba «cokće» na bradavici, umesto mleka (koje joj ne treba) guta vazduh, koji se nagomilava u crevima i pogoršava grčeve. Zato, ako beba plače posle podoja, prvo proverite stanje u peleni, a potom je nežno «nosajte» i smirite.

Ukoliko beba već mora da se dohranjuje – najbolje je da se odmah koristi bočica sa «cuclom». Jer, to je najbrži način da se nahrani.

Nažalost, ovo nije dobro za bebu! Dohranjivanje bebe (kada za to postoje medicinski razlozi) «na flašicu» jeste najbrži način da se nahrani, ali i najbrži put ka potpunom prestanku dojenja! Jer, kada beba sisa, ona mora da se dobro pomuči kako bi izvukla mleko iz bradavice. Ovo je najvažnija stvar i za bebu i za mamu, kojoj ovaj bebin «trud» omogućava proizvodnju mleka (laktaciju). Nema boljeg podsticaja za laktaciju od sisanja! Međutim, kada bebi date flašicu – ona lako, bez truda izvuče mleko. To brzo nauči, pa neće da se muči da sisa, kada zna da je posle čeka fast food iz flašice. Tako beba provodi sve manje vremena na «siki», što polako smanjuje stvaranje maminog mleka, pa dojenje polako prestaje. Ovo, naravno, nije dobro za bebu. Zato je jedini dobar način dohrane «na kašičicu», a ne «na flašicu». To traži malo više strpljenja i truda, ali će sačuvati mamino mleko, za koje nema zamene!

Već sa mesec dana života, bebi treba dati pirinač za večeru – bolje će da spava.

Ovo se pre dvadesetak godina često savetovalo mamama, iako je i tada bilo potpuno neopravdano! Bebin organizam, pa i organi za varenje su «satkani» za mamino mleko! Zato se odavno zna da u prvih šest meseci bebinog života ništa nije potrebno osim majčinog mleka! Pirinač je dobra hrana, ali u drugoj polovini prve godine života, a ne u drugom mesecu! Neko će, možda, reći: «Ali, na kutiji piše da može da se daje». Naravno da piše, proizvođač ima snažan ekonomski interes da se proda što više proizvoda! Ipak, ogromna većina uglednih kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za bebe ne savetuje rano davanje pirinčanih kaša! To da li će beba bolje da spava ili ne, ne zavisi od pirinča, već od bebinih potreba za mlekom. Nije pirinač zamena za mamino mleko, i ne može da bude! Ima vremena, pirinčana kaša će doći na red.

Čim beba uđe u drugi mesec, treba joj izbaciti noćni podoj – neka se dere koliko hoće. Treba samo biti uporan, pa će beba prestati da plače, ali i da sisa noću.

Potpuno pogrešno! Beba traži da jede onda kada je gladna, a u prvim mesecima života, noć je takođe vreme za jelo! Dok beba ne «ojača», nema dovoljan kapacitet stomačića, pa ne može dobro da se najede za večeru. Zato se budi noću da jede! Ako bebi u prvim mesecima života uskratimo noćni podoj, to je ravno izgladnjivanju, a ako je pustimo da dugo i neutešno plače – to je varijanta zlostavljanja! Zato pustite bebu da sama izbaci noćni podoj kada za to dođe vreme, a «noćno vaspitavanje» treba ostaviti za kasnije!