Foto: Freepik
Uglavnom mame imaju dosta obaveza oko kuće, dece, ručka… i tu tata može da uskoči i igra se sa detetom.
Tate to često i više vole, zar ne? I trebalo bi to što češće da rade, a evo i zašto: nova studija iz Ujedinjenog Kraljevstva otkrila je da deca ostvaruju bolji uspeh u osnovnoj školi kada njihovi očevi redovno provode vreme u interakciji sa njima čitajući, igrajući se, pričajući priče, crtajući ili pevajući.
Stručnjaci Poslovne škole Univerziteta Leeds otkrili su da su u porodicama gde su očevi redovno komunicirali sa svojom trogodišnjom decom na ove načine, deca su bila bolja u školi čim su krenuli u školu. Kada su očevi bili uključeni u igru sa svojom decom u uzrastu od 5 godina, ta su deca imala bolje rezultate u uzrastu od 7 godina.
Drugačija igra
To isto istraživanje pokazalo je još zanimljivih podataka. Naravno da i mame itekako utiču na decu ali na nešto drugačiji način. Naime, dok su očevi imali uticaj na obrazovna postignuća, mame su imale veći uticaj na emocionalno i društveno ponašanje dece, pokazalo je istraživanje.
I ne mora to biti celo poslepodne niti se roditelj mora u potpunosti biti posvećen detetu u igri ceo dan. Čak i samo 10 minuta svaki dan čini razliku, prema ovoj studiji u kojoj su učestvovale hiljade porodica, sa dva roditelja.
Dr. Michael Yogman, pedijatar sa Cambridge Health Allianceu u Massachusettsu, istakao je da postoje prednosti za decu kad oba roditelja redovno ostvaruju interakciju s decom, ali isto tako da ima nešto specifično za same očeve.
„Mislim da očevi takođe pružaju komplementarno iskustvo igre s decom, tako da su njihove interakcije malo uzbudljivije i razigranije, čak i u vrlo mladom uzrastu“, rekao je Yogman, i dodao je da tatina igra obično ima drugačiji specifičan kvalitet.
“Igre koje igraju sa bebom su drugačijeg kvaliteta. Očevi su malo uzbudljiviji, više je fizičke igre. Držanje bebe visoko iznad glave, golicanje bebe, bicikliranje bebinih nogu. Verovatnije je da će se beba glasno i iskreno smejati,” rekao je Yogman. “Majke će verovatnije učestvovati u verbalnim igrama koje se ponavljaju.”
Međusobno se nadopunjuju
Dok jedan roditelj obično naglašava sigurnost, zaštitu deteta od opasnosti, drugi češće podstiče nezavisnost, i podstiču dete da istražuje i preuzima rizike i samostalno rešava probleme. Oni se međusobno nadopunjuju.
Autori studije složili su se da dvoje uključenih roditelja izlaže dete većem broju varijacija i da očevi imaju tendenciju da komuniciraju sa svojom decom na različiti način od majke. Za svoje istraživanje autori su koristili podatke o 5000 porodica u kojima su i mama i tata, a deca su im rođena između 2000. i 2002. godine.
“Majke još uvek imaju primarnu ulogu njegovatelja i zato imaju tendenciju da najviše brinu o deci, ali ako se i očevi aktivno uključe u brigu o deci, to značajno povećava verovatnoću da će deca dobiti bolje ocene u osnovnoj školi”, rekao je koautor studije dr. Helen Norman, istraživač u Leedsu.
Zbog toga je, smatraju stručnjaci, ključno i važno da roditelji dele brigu o detetu od rane faze detetovog života.
Komentari 0